Za njegovo ime oduvek se vezivao humor. On je duhovit, nasmejan i u poslu se daje do kraja. Glumca Marka Živića smo, možda, baš zbog toga često gledali na malom ekranu u protekle dve godine. Dešavalo se, kaže, da ga jedna ekipa vrati kući sa noćnog snimanja, a druga odmah pokupi i odvede u novu priču. Ovog leta za njega je to bio rad na drugoj sezoni komedije “Psi laju, vetar nosi”, autora Radoša Bajića, koju režira Jelena Bajić Jočić, i nastavku krimi-drame “Senke nad Balkanom” Dragana Bjelogrlića. U prvoj igra pozitivca, muzikanta Miku Armoniku, brata glavnog junaka Kostadina Stavrića Stavre, kojeg tumači Tihomir Stanić, a u drugoj – negativca Vasilija Trnavca, momka iz blata Jatagan male umešanog u poslove trgovine opijumom.
– Drago mi je da imam priliku da tumačim različite likove. To nije lak put, ali je lekovit. Oplemenjuje me i pravi od mene boljeg Marka – kaže Živić, koji je tokom karijere talenat dokazivao u mnogim žanrovima. – Sreća je kad uspete da pronađete balans. Ja sam je imao i igrajući različite karaktere napredovao sam kao glumac. Naporno je i uzbudljivo kada kopate po sebi tražeći i sreću i mrak. Ali, takav je posao – rudarski.
Punim gasom ušao je u priču o Stavrićima i već na začetku projekta znao je da radi pravu stvar.
– Serija “Psi laju, vetar nosi” je zanimljiva zbog tema koje obrađuje, glumačke ekipe i odlične produkcije. Jelene kao reditelja i celog tima. Lepo je i lako bilo sarađivati sa njima.
Nedavno je završeno snimanje druge sezone, a Živić nam otkriva da ćemo od jeseni na RTS gledati serijal pun emocija. Na pitanje šta se to menja u odnosu na prvi ciklus, dobili smo šaljiv odgovor.
– Ako vam to kažem, moraću da vas ubijem (smeh)! Moj Mika sad ima još veće emotivne probleme. Prolazi buran period sa svojom dragom. Na granici je da svašta uradi, al’ se ne da, bori se. To je Mika – pošten, iskren i istrajan.
U “Senkama nad Balkanom” oštrica je promašila njegovu glavu, a mnoge su pale… Zato ćemo Živića gledati i u nastavku popularne krimi-drame.
– Boga mi, pretekao sam! Ovo je važna i velika serija. Drago mi je što sam deo ekipe. Dragan Bjelogrlić je, po mom mišljenju, danas reditelj u najboljoj formi. Mnogo je lepo raditi sa njim.
Reči hvale ima i za Radoša Bajića, sa kojim je sarađivao i u seriji “Šifra Despot”.
– I Radoš i Bjela tačno znaju kada glumac posrne, osete kada se umori i daju mu snagu, pauzom ili razgovorom. Obojica su veliki znalci i majstori svog zanata. I što je najvažnije, vole glumce. Verovatno zato što su i oni isto to.
I Živić je planirao da zađe u autorske vode i iskusi čari svoje profesije iz drugog ugla. Osmislio je komediju “Enter”, čija se radnja vrti oko sudbine devojke iz Zubinog Potoka koja dolazi u Kruševac na studije. Imao je jasnu zamisao šta želi da uradi, uposlio je Miloša Samolova, Ljubomira Bandovića, Ljiljanu Stjepanović, Viktora Savića, Andriju Kuzmanovića i druga poznata imena da dočaraju likove, ali ovaj projekat, ipak, nije ugledao svetlost dana.
– Još je na pauzi. Dobijao sam ponude koje nisam mogao da prihvatim. U današnje vreme mnoge stvari vezuju se za politiku, a mene kao umetnika ona ne zanima – ističe glumac i dodaje: – Bilo bi šteta da se ova priča ne snimi, jer neki već uzimaju moju ideju da rade sličnu stvar. Ali, to je život. Kažu da je kopija uvek samo – kopija.
Najponosniji je na to što je na sceni, kaže nam, svaki put davao sve, što je timski igrač i što ume da se raduje tuđem uspehu.
– Uvek sam voleo kad čujem aplauz namenjen kolegi. Nije laž, stvarno se tako osećam – naglašava.
Davnih dana strastveno je kreirao “Marko Živić šou”, pa mu i danas ljudi na ulici često pominju ovu emisiju. Te 2007. godine uneo je, kaže, neku novu energiju u našu umornu Srbiju.
Takođe, bio je jedan od voditelja šou-programa “Luda noć”, koji su gledaoci odlično prihvatili.
– Radovala me je ta emisija. Odlične kolege, velika ekipa… Radio-televizija Srbije dugo nije imala emisiju u svojoj produkciji takvog tipa i uspeha. “Luda noć” nas je vratila u neka stara dobra vremena. Drago mi je da je svima prijala, i nama, njenim akterima, i gledaocima. Mislim da se očekuje još jedan ciklus.
Živić drži stendap u malom prstu, obožava glumu i likove koje tumači. Jednom je rekao kako ume da bude lepo kada na dva sata postane neko drugi, a ponekad tužno kada se vrati u realnost.
– Trebalo bi da mi bude najlepše kada sam ja – ja, ali to je veoma teško za glumca koji istinito i predano pristupa poslu. Ipak, uloga u predstavi “Let iznad kukavičjeg gnezda” promenila mi je mnoge stvari u životu. Gospodin Martini je moja koža! – zaključuje glumac.
FILM “48 SATI I JEDAN MINUT”
STRAŠNOM temom o otmici dece bavi se film “48 sati i jedan minut”, koji je rađen u američko-srpskoj produkciji. Nebojši Glogovcu je pripala uloga oca, ali usled smrti velikog glumca, njegovu rolu nasledio je Živić.
– Važna tema, naporan rad i velika obaveza. Nebojša je bio veliki glumac naše generacije. Za mene najveći – priča naš sagovornik. – Premijera filma očekuje se krajem godine. Nadam se da će pomoći da osvestimo šta se dešava oko nas i koliko svi moramo i možemo da pomognemo da se smanji ta nesreća.
Izvor: Novosti.rs
Be the first to comment