Dugotrajno sedenje je postalo primarni uzročnik čitavog spektra zdravstvenih problema koje popularno nazivamo bolestima savremenog doba. Naše telo jednostavno nije dizajnirano da provodi 8 do 12 sati u statičnom, presavijenom položaju ispred ekrana.
Neki od problema ne mogu se rešiti samo odmorom, već zahtevaju pregled fizijatra i ciljanu fizikalnu terapiju. Evo koje su najčešće bolesti savremenog doba koje nas danas pogađaju.
Diskus hernija i protruzija diska
Sedenje vrši do 40 odsto veći pritisak na međupršljenske diskove nego stajanje. Kada sedimo pogureni, težina gornjeg dela tela se nepravilno raspoređuje, što neumitno dovodi do protruzije, odnosno ispupčenja, ili u težim slučajevima do hernije – pucanja diska. Ukoliko duže vreme osećate tupi, lokalizovani bol u lumbalnom ili vratnom delu zakažite fizikalnu terapiju u Beogradu na vreme.
Počnite sa pregledom fizijatra jer on mora da odredi tačan stepen oštećenja tkiva. Po potrebi će vas poslati i da uradite rengen ili magnetnu rezonancu kako bi utvrdio da li je došlo do neurološkog deficita koji se manifestuje kao gubitak snage u stopalu ili šaci.
Savremeni terapijski pristup uspešno kombinuje aparaturnu fizikalnu terapiju, poput elektroterapije, lasera i magneta, sa ciljem da se smanji upala nerva. Nakon akutne faze, kod lečenja diskus hernije se uvode specifične dekompresione vežbe koje rasterećuju kičmeni stub i vraćaju disk u prirodan položaj.
Danak lošeg držanja – programerski vrat
Još jedna tipična kancelarijska boljka jeste sindrom gornjeg ukrštanja. Ovaj problem karakterišu ramena pomerena unapred, pogurena leđa i glava izbačena ispred linije tela, fenomen poznat i kao Tech Neck.
Usled ovakvog položaja dolazi do ozbiljnog disbalansa muskulature gde mišići grudnog koša i gornjeg dela trapeza postaju prenapregnuti i bolno skraćeni, dok su mišići leđa i duboki stabilizatori vrata potpuno oslabljeni.
Pacijenti se najčešće žale na hronični spazam u ramenom pojasu koji vremenom počinje da izaziva tenzione glavobolje, vrtoglavice i smanjen dotok krvi u mozak. Pregledom kod fizijatra svi mišićni disbalansi se mapiraju. Lečenje se primarno oslanja na kineziterapiju kroz ciljane vežbe za istezanje skraćenih i jačanje oslabljenih grupa mišića, uz manuelnu terapiju koja efikasno opušta bolne čvorove, odnosno miofascijalne triger tačke.
Kada se bol spusti niz ekstremitete
Kao direktna posledica hroničnog pritiska u vratnom delu kičme javlja se cervikobrahijalni sindrom. Bol se ovde ne zadržava samo u vratu, već se kroz takozvanu radikulopatiju spušta niz rame i lopaticu, šireći se nekada sve do prstiju šake. Glavni simptomi su osećaj trnjenja i progresivna slabost u ruci.
Fizijatar na pregledu vrši diferencijalnu dijagnozu kako bi utvrdio da li problem zaista potiče iz vratnog dela ili je reč o lokalnoj povredi samog ramena. Terapijski protokol obuhvata elektroterapiju za blokiranje bola u zglobovima, elektrostimulaciju u slučajevima kada je funkcija mišića ruke već kompromitovana, kao i dozirane vežbe za stabilizaciju vratne kičme.
Sličan mehanizam kompresije, ali na drugom mestu, sreće se kod sindroma karpalnog tunela. Iako je lokalizovan na ručnom zglobu, on je direktna posledica višesatnog rada za računarom i nepravilnog položaja šake na mišu i tastaturi.
Pacijenti pate od jakog trnjenja palca, kažiprsta i srednjeg prsta, koje se dramatično pojačava noću. Blagovremeni odlazak fizijatru sprečava trajno oštećenje nerva medianusa i prateću atrofiju mišića šake, što bi na kraju zahtevalo hiruršku intervenciju. Fizikalna terapija u ovom slučaju koristi ultrazvuk, laser i krioterapiju za smanjenje otoka u samom tunelu zgloba, uz specifične vežbe istezanja i mobilizacije nerva.
Problemi sa kukovima kao posledica dugog sedenja
Dok sedimo, naši kukovi su konstantno savijeni pod uglom od 90 stepeni, zbog čega se mišići fleksori kuka vremenom skraćuju i gube elastičnost. Kada ustanemo, ovi rigidni mišići snažno povlače karlicu unapred, te stvaraju prenaglašenu krivinu u donjem delu leđa i neprirodno opterećuju zglobove kuka i kolena, što ubrzava propadanje hrskavice i vodi ka koksartrozi ili gonartrozi.
Rana dijagnostika ovih degenerativnih promena omogućava fizijatru da pacijentu prepiše terapiju koja će usporiti proces propadanja zglobova. Fokus lečenja je na kineziterapiji: dubokom istezanju struktura kuka i ponovnom aktiviranju glutealnih mišića koji se doslovno uspavaju i atrofiraju tokom višesatnog sedenja.
Teretana posle posla kao paradoks modernog načina života
Najveća zabluda modernog čoveka je mišljenje da se sveukupne negativne posledice osmočasovnog sedenja mogu uspešno “poništiti” intenzivnim treningom od sat vremena u teretani, tri puta nedeljno. Lekari upozoravaju na ovaj posturalni paradoks.
Ako su mišići već u dubokom disbalansu, hronično skraćeni i prenapregnuti, nagli i teški treninzi bez prethodne fizikalne korekcije i kineziterapije najčešće ne vode do zdravlja, već direktno u novu i još težu povredu. Pouka je jasna: pre nego što telo opteretimo tegovima, moramo ga najpre vratiti u balans uz pomoć stručnjaka.
Be the first to comment