Tuče i svađe među decom su nešto što je učestalo i kao da se dešavaju po kalupu koji se odvija od kako je sveta i veka. Određena deca sa određenim načinom razmišljanja se nalaze u tim krugovima društva. Da li ostaju tamo zauvek ili ipak neko uspe da izađe iz problema za koji nekada nisu ni svesni da se zaista postoji ?
Uopštene kritike koje dete dobija kada se posvađa ili potuče sa nekim nisu nešto što bi ono volelo da čuje i nije nešto što je zaista poželjno u tom trenutku po njega i njegovu svest. Ne možemo pristupati deci sa zastarelim metodama kalupa i principima kazne, opet ćemo dobijati isti rezultat i tako iznova i iznova.
Ključno je prepoznati problem i odakle on potiče kako bi ga rešili i na vreme zaustavili dalji razvoj ličnosti ka tom smeru. Prvenstveno pažljivo slušanje deteta, razumevanje deteta i njegovih potreba koje moramo do kraja i istinski osetiti i razumeti kako bi unapredili detetovu ličnost.
Neki bi okarakterisali čitavu priču kao problem, samom takvom postavkom stvari i pristupa detetu sa objašnjenjem da ono ima problem, zapravo će se na takav način kod deteta i stvoriti, vi ćete ga ubediti da ima problem iako zaista čitavu priču ne treba posmatrati kao takvu. Svako dete treba posmatrati kao potencijal iz koga se neprekidno može izvlačiti ono najbolje.
Pokušajte prići detetu na drugačiji način, primetićete da će se i ono manjati u odnosu, kako sa vama, tako i sa ljudima i stvarima oko sebe u zavisnoti od vašeg načina pristupa.
U potpunosti se slažem sa napisanim. Roditelji u tim momentima treba da uspore, da ne reaguju naglo već da dobro razmisle kako bi bilo da je situacija obrnuta.