Učestalo curenje nosa, kašalj, bol u grlu, umor i ponavljanje respiratornih infekcija često se pripisuju „slabom imunitetu“. Ipak, važno je razumeti da svaka prehlada ne znači da odbrambeni sistem organizma ne funkcioniše pravilno. Ljudi koji borave u kolektivu, roditelji male dece, osobe izložene stresu i oni koji malo spavaju mogu češće dolaziti u kontakt sa virusima. Problem postaje značajniji kada su infekcije neuobičajeno teške, dugo traju, često se vraćaju ili zahtevaju ponovljene terapije.
Imunitet se ne može ojačati preko noći jednom namirnicom ili suplementom. Njegovo normalno funkcionisanje zavisi od ishrane, sna, kretanja, opšteg zdravstvenog stanja, godina, hroničnih bolesti i svakodnevnih navika. Najbolji pristup zato nije traženje brzog rešenja, već postepeno stvaranje uslova u kojima organizam može efikasnije da se brani i oporavlja.
Zašto se prehlade i infekcije često ponavljaju
Kada neko često oboleva, lako je zaključiti da mu je potreban efikasan prirodni preparat za jačanje imuniteta. Međutim, pre uzimanja bilo kog proizvoda potrebno je razmotriti svakodnevne navike i moguće zdravstvene uzroke. Nedostatak sna, jednolična ishrana, dugotrajan stres, pušenje, prekomerna upotreba alkohola i nedovoljno kretanja mogu nepovoljno uticati na opšte zdravlje i sposobnost organizma da odgovori na infekciju.
Učestalost infekcija zavisi i od izloženosti. Dete koje je tek krenulo u vrtić ili odrasla osoba koja radi sa velikim brojem ljudi mogu češće dolaziti u kontakt sa uzročnicima bolesti. Alergije, hronični sinusitis, astma i refluks ponekad stvaraju simptome slične prehladi ili produžavaju kašalj i zapušenost nosa. Zato nije dobro svaku tegobu automatski pripisati oslabljenom imunitetu.
Ishrana kao svakodnevna podrška odbrani organizma
Ne postoji namirnica koja može garantovati zaštitu od virusa, ali raznovrsna i uravnotežena ishrana obezbeđuje hranljive materije potrebne ćelijama imunog sistema. U svakodnevnom jelovniku trebalo bi da se nalaze povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi, semenke i odgovarajući izvori proteina.
Posebno su važni vitamin C, vitamin A, vitamin D, cink, gvožđe, selen i folati. Ipak, suplementi nisu automatski potrebni svima. Visoke doze mogu biti nepotrebne, a ponekad i štetne. Ako postoji sumnja na nedostatak vitamina D, gvožđa ili drugog nutrijenta, korisnije je uraditi odgovarajuće analize i razgovarati sa lekarom nego nasumično kombinovati više preparata.
Važna je i redovna hidratacija. Voda ne sprečava infekciju, ali pomaže normalnom funkcionisanju organizma, naročito tokom temperature, pojačanog znojenja ili gubitka tečnosti. Topli napici mogu prijati nadraženom grlu, ali ih ne treba predstavljati kao zamenu za pregled i propisanu terapiju.
San je jedan od najvažnijih saveznika imuniteta
Nedovoljno i nekvalitetno spavanje može negativno uticati na različite delove imunog sistema. Zato odrasli treba da nastoje da imaju stabilan raspored spavanja, mirnu i zamračenu prostoriju i manje izlaganja ekranima neposredno pre odlaska u krevet.
Kod dece je san posebno važan zbog razvoja, oporavka i dnevnog funkcionisanja. Kasno uspavljivanje, česta noćna buđenja i neredovan ritam mogu doprineti umoru i razdražljivosti. Kada dete ili odrasla osoba imaju infekciju, organizmu je često potrebno više odmora nego obično.
Povratak intenzivnim obavezama odmah nakon pada temperature može usporiti potpuni oporavak. Čak i kada se osoba oseća bolje, korisno je još nekoliko dana voditi računa o odmoru, laganoj ishrani i postepenom povratku uobičajenim aktivnostima.
Umereno kretanje pomaže više od povremenog iscrpljivanja
Redovna fizička aktivnost doprinosi zdravlju srca, pluća, mišića, telesnoj masi i kvalitetu sna. To ne znači da su potrebni naporni treninzi. Brza šetnja, vožnja bicikla, plivanje, vežbe kod kuće ili aktivna igra sa decom mogu biti sasvim dobar početak.
Važno je prilagoditi intenzitet godinama, kondiciji i zdravstvenom stanju. Tokom visoke temperature, izražene slabosti, otežanog disanja ili akutne infekcije odmor ima prednost. Nakon bolesti aktivnost treba vraćati postepeno.
Preterano vežbanje bez dovoljno sna, hrane i vremena za oporavak može dodatno iscrpeti organizam. Zbog toga doslednost ima veću vrednost od povremenih veoma teških treninga. Dovoljno je započeti kraćim šetnjama i postepeno produžavati vreme provedeno u kretanju.
Stres, pušenje i druge navike koje slabe otpornost
Dugotrajan stres često remeti san, apetit, koncentraciju i motivaciju za kretanje. Zbog toga indirektno stvara nepovoljne uslove za očuvanje zdravlja. Kratke pauze, boravak napolju, razgovor sa bliskim ljudima, pravilno disanje i bolja organizacija obaveza mogu pomoći da se svakodnevna napetost smanji.
Pušenje oštećuje disajne puteve i povećava podložnost respiratornim problemima. Boravak u zadimljenom prostoru posebno je nepovoljan za decu, osobe sa astmom i ljude sklone čestim infekcijama.
Najviše koristi donose obične, ali pouzdane navike: dovoljno sna, raznovrsni obroci, redovno kretanje, provetravanje prostorija i izbegavanje duvanskog dima. Takve promene ne daju rezultate preko noći, ali dugoročno mogu doprineti boljoj otpornosti organizma.
Prevencija je važna koliko i oporavak
Pranje ruku, provetravanje prostorija, izbegavanje dodirivanja lica neopranim rukama i ostajanje kod kuće kada smo bolesni smanjuju mogućnost širenja respiratornih virusa. U periodima pojačane cirkulacije virusa korisno je izbegavati bliski kontakt sa obolelima i redovno čistiti površine koje često dodirujemo.
Antibiotici ne deluju na viruse i ne treba ih uzimati na svoju ruku. Njihova nepotrebna upotreba ne jača imunitet, već doprinosi razvoju otpornosti bakterija. Terapiju treba koristiti tačno prema savetu lekara, bez čuvanja ostataka antibiotika za neku narednu prehladu.
Važno je i da se organizmu ostavi dovoljno vremena za oporavak. Prerani povratak u kolektiv, na posao ili intenzivnim treninzima može produžiti slabost i povećati mogućnost da se simptomi ponovo pojave.
Kada česte infekcije zahtevaju pregled lekara
Izraz česte bolesti može obuhvatiti bezazlene prehlade, ali i ponavljane bakterijske infekcije, upale pluća, upale sinusa ili infekcije koje ne reaguju očekivano na terapiju. Stručnu procenu treba potražiti kada su infekcije neuobičajeno teške, dugo traju, često se vraćaju ili zahtevaju ponovljene terapije antibioticima.
Pregled je posebno važan kada se uz infekcije javljaju gubitak telesne mase, noćno znojenje, dugotrajna temperatura, izražena iscrpljenost, otežano disanje ili spor oporavak. Lekar može, u zavisnosti od simptoma, preporučiti kompletnu krvnu sliku, nivo gvožđa, šećer u krvi, funkciju štitaste žlezde, vitamin D ili dodatne analize.
Uzrok ponavljanih infekcija mogu biti dijabetes, anemija, hronične bolesti pluća, alergije, nedostatak određenih vitamina i minerala ili terapije koje utiču na imunitet. Zbog toga nije dobro samostalno zaključiti da je problem isključivo u slabom imunitetu.
Imunitet se gradi doslednim navikama, a ne brzim obećanjima
Najbolji način da se organizmu pruži podrška jeste kombinovanje kvalitetne ishrane, dovoljno sna, redovnog kretanja, kontrole stresa i odgovorne prevencije infekcija. Prirodni preparati mogu imati mesto u određenim situacijama, ali ne mogu nadoknaditi nedostatak sna, lošu ishranu ili nelečenu hroničnu bolest.
Poseban oprez potreban je kod dece, trudnica, osoba koje uzimaju redovnu terapiju i pacijenata sa hroničnim oboljenjima. Pre uzimanja više suplemenata istovremeno korisno je proveriti njihov sastav kako ne bi došlo do nepotrebnog dupliranja vitamina i minerala.
Umesto stalne promene preparata, korisno je nekoliko nedelja pratiti san, obroke, nivo aktivnosti i učestalost tegoba. Ako se infekcije i dalje ponavljaju ili postaju teže, pregled je važniji od još jednog proizvoda. Snažan imunitet ne znači da se osoba nikada neće razboleti, već da organizam može pravilno da odgovori na uzročnika i uspešno se oporavi.
Be the first to comment