Kada sitnice postanu suviše važne

Izvor: Lična fotografija Ivana Paunović

 

Perfeksionizam, zaokupljenost detaljima i pravilima, tvrdoglavost i kontrola su neke od osobina opsesivno-kompulsivnih osoba.Vode uređen život ispunjen pravilima, detaljima i disciplinom. Određeni uspešni ljudi bi mogli biti prototip ovakvog karaktera.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) spada u neurotske, anksiozne poremećaje, karakteriše ga trajna preplavljujuća strepnja i intenzivni, iracionalni strahovi. OKP se razlikuje od drugih anksioznih poremećaja, kao što su fobije, panični napadi i sl. po neželjenim, ponavljajućim, prislilnim mislima-opsesijama.

Neki od mogućih znakova opsesivno-kompulsivnog poremećaja :

  • preokupacija redom, organizacijom, detaljima, pravilima ili rasporedima do te granice da je aktivnost i produktivnost značajno umanjena, što za posledicu ima slabu funkcionalost na svim životnim poljima
  • perfekcionizam koji ometa završavanje ali i odpočinjanje zadataka
  • izrazita posvećenost poslu i radnim zadaćama bez odmora i opuštanja
  • nefleksibilnost u mišljenju i ponašanju

Opsesivne misli treba razlikovati od svakodnevnih briga i životnih problema, one se povezuju sa specifičnim sadržajima i strahovima od kojih osoba želi da pobegne, da ih izbegne ili potisne.  Jedini preostali način da se oslobodi ovakvih misli vidi u izgradnji svakodnevnih rituala koji pomažu da se strah smanji, da se neutrališe, a opasnost izbegne.

Ukoliko se neko plaši, na primer bolesti, može opsesivno prati ruke kako bi neutralisao taj strah. Osoba pri tom, uviđa da su ovi rituali preterani ili nerazumni, ali veruje da mora da ih obavi ukoliko želi da otkloni opasnost i umanji anksioznost. Zbog tako sniženog stepena kontrole, ovakve aktivnosti i rituali nazivaju se kompulzivnim ili prinudnim radnjama.

Opsesije su dakle, prisilne misli, mentalne slike, porivi koji se iznova javljaju u mentalnom životu osobe a koje ona doživljava zastrašujućim i intrunzivnim. Opsesije ne zavise od volje i često je onaj ko od njih pati,  svestan njihove neutemeljenosti i preteranosti, kritičan je u odnosu na njih ali ih se ne može osloboditi.

Kompulzije su prisilne radnje, ponavljajuća iracionalna ponašanja ili mentalne radnje koje osoba oseća da mora vršiti u cilju smanjenja neprijatnosti, odnosno teškoće izazvane opsesivnim mislima. Ponekad je doživljaj opisan poput neprijatnog osećaja da „je nešto krivo“, „nešto ne štima“ ili „nije kako treba“. Kompulzije dakle, smanjuju napetost, proizvode osećaj olakšanja i relativne sigurnosti, na određeni period.

Neke od kompulzija su: ritualne radnje, izvođenje radnji po posebnom redosledu ili u ponavljanom broju puta, opsesivno čišćenje, proveravanje već završenih i obavljenih radnji, uređivanje i slaganje npr. nameštaja na poseban način (proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući više puta, brojanje bandera, preskakanje kocki na ulici, sabiranje registarskih brojeva i dr) .

Ivana Paunović
About Ivana Paunović 17 Articles
psiholog , psihoterapeut i edukator O.L.I. Integrativnog psihodinamskog metoda u oblasti savetovanja, psihoterapije i life i poslovnog koučinga. Kreira i vodi treninge, radionice, predavanja i seminare iz oblasti psihologije i psihoterapije. Predstavnik je Udruženja za psihoterapiju savetovanje i koučing Srbije pri Evropskoj asocijaciji za savetovanje. Član: EMCC-Sr. Evropski Savet za Koučing i Mentrostvo Srbija, EMCC-Serbia, Centar za Integrativnu Psihodinamski Psihoterapiju, Savetovanje i Coaching. www.ivanapaunovic.com www.psihoterapijaoli.com

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


20 + six =