Zavisnost je slepa. Posesivnost je slepa. Zaslepljenost zavišnošću, kontrolom, posesivnošću. Osobe koje su sklone preteranoj kontroli partnera i proveravanju, ne mogu da grade odnos koji ide ka razvoju jer se bave “idejom” koja ih zaslepljuje. Pokušala sam da se stavim u situaciju takih osoba. Veoma je teško i opterećujuće. Konstantan nemir, sumnja, misli koje oduzimaju energiju. Takve osobe nemaju vremena da rade na sebi niti na izgradnji partnerskog odnosa nego energiju usmeravaju u kontra smeru.
To je odnos koji nije zreo, niti zdrav. Neko nekoga guši, neko juri, a neko beži. Konstantna je frustracija u odnosu. Zrela ljubav podrazumeva poverenje, iskrenost, uzajamnost. U takvom odnosu nema prostora za nešto što je neiskreno i skriveno. Iz takvog odnosa je mnogo lakše otići nego iz zavisnog odnosa. Zašto? Razlog je jednostavan, kada nešto niste pustili, ne možete ni da odtugujete, a samim tim ni da prihvatite. Stalno želite nešto da “popravite”. Puštajte, popravke nema. Što pre odtugujete, vama će biti lakše jer ćete tada biti spremni za partnera sa kojim ćete graditi zdrav odnos.
Često u glavi pravimo “fiksaciju” idealnog odnosa? Kada se to ne ostvari, osetimo povređenost, nezdravu negativnu emociju. Sve što radimo sami sebi radimo iz nekog razloga. Koliko puta vam se desilo da se upoznate sa partnerom i već zamišljate da ste u braku sa tom osobom? Već nakon nekoliko susreta, vidite da ste otišli predaleko ali vam emocije nisu u balansu sa razumom. Nekada razum govori da to nije dobro za vas, ali emocije reaguju na drugačiji način. Šta vi mislite, da li je je zrela ljubav slepa?
Be the first to comment