Najlakše je prevariti partnera. „Mogu i ja , ali ne želim!“

Jedan od razloga sklonosti ka preljubi može da ukazuje da neke od emocionalnih bazičnih sposobnosti nisu u potpunosti razvijene. Jedna od njih je celovitost i konstantnost objekta. Celovitost je sposobnost sagledavanja obe strane (dobre i loše). Vidim realno partnera, onakvog kakav jeste. Realno sagledavam, realno očekujem. Partner je moj „paket“ sa svim svojim vrlinama i manama. Osoba koja nema razvijenu ovu sposobnost neće moći da sagleda partnera celovito. Videće ga samo kao dobrog ili samo kao lošeg. „Lud/a sam od ljubavi“, „Slep/a sam od mržnje“. Imaće sklonost ka „cepanju“. Partneri koji imaju razvijenu celovitost i konstantnost objekta nemaju potrebu za varanjem partnera. Ostaju u odnosu zato što to žele. Ja mogu da prevarim partnera ali ne želim! Nisu u u partnerskom odnosu zato što moraju nego zato što je to njihov izbor. Takođe, osoba koja vara može sve dobro projektovati u partnera sa kojim vara tako što će ga idealizovati a u sebe projektovati sve loše. Tako da tu dolazi do cepanja obe strane,  sebe i partnera. Kada bi sjednili ove dve strane dobili bismo celu sliku a ovako imamo samo fragmente. Konstantnost objekta je sposobnost da volimo nekog i kada ne zadovoljava naše potrebe, imamo ga u sebi. „Volim ga i kada nije tu“. Svesni smo sebe, gde se naše telo završava a počinje telo druge osobe. Nismo stopljeni jedno u drugo. Ako partner nije fizički prisutan pored nas ne znači da nas ne voli. Osobe sa razvijenom konstantnošću mogu da budu same, daju slobodu i sebi i partneru.