Software je u našoj zemlji i u zemljama sa kontinentalnom tradicijom zaštićen autorskim pravima. Pod samim predmetom zaštite se podrazumeva i source kod i objektni kod. Da bi se dokazalo da postoji kršenje autorskih prava putem kopiranja tuđih kodova potrebno je da postoji kopiranje tuđeg koda, što se u konkretnom slučaju može dokazati delovima kodova, ukazivanjem na identične greške, slične naslove itd. Osim postojanja kopiranja treba dokazati da je ono učinjeno u odnosu na kvalitativno važan deo programskog koda.
Međutim, moguće je da postoji povreda autorskog prava i kada nema doslovnog kopiranja koda, ali je iskorišćena struktura tuđeg programskog koda ili je recimo kod preveden u drugi programski jezik.
Kada je reč o software za koji je obezbeđena licenca, postavlja se pitanje da li korisnik može vršiti promene na programskog kodu. Povredom autorskih prava na software-u se ne mora smatrati recimo manja adaptacija programa radi zadovoljenja konkretnih potreba korisnika (osim ako je to isključeno ugovorom o licence) ili otklanjanje grešaka u kodu.
Autor teksta: Ivan Todorović, advokatska kancelarija AKT Todorovic & Partneri
Be the first to comment