Zanimljive činjenice koje niste znali o programiranju

Fotografija: www.pixabay.com

Postmoderno društvo u velikoj meri funkcioniše oslanjajući se na programe koji su nam olakšali mnoge poslove. Svaki kompjuter, mobilni telefon ili noviji automobil programiran je da obavlja niz različitih operacija. Programiranje je tako postalo veoma tražen posao poslednjih nekoliko decenija.

Ovo zanimanje zahteva poznavanje programskih jezika koji služe za pisanje programa.

Pričali smo sa Nikolom Milićevićem, studentom Elektrotehničkog fakulteta, koji je za portal iSerbia pojasnio upotrebu programskih jezika: „Kao što u jezicima kojima govorimo postoje gramatička pravila, u programskim postoje sintaksna pravila koja moraš da naučiš kako bi se koristio jezikom. To je ono što na početku savladamo.

Ponovo ću koristiti poređenje sa govornim jezicima: ako znaš gramatiku i imaš određeni fond reči, to ti ne garantuje da ćeš znati te reči da upotrebiš na pravi način. Zato moraš da vežbaš i govoriš na tom jeziku kako bi ga savladao i ušao u njegovu suštinu”.

Trenutno najpopularniji programski jezik je Java. Mnogi programeri rado ga koriste, jer je kamen temeljac za razvoj Android aplikacija.

Python je takođe jedan od poznatijih programskih jezika. Odlikuje ga jednostavnost, te je lak za učenje. Verovatno niste znali da je Instagram kreiran uz pomoć ovog jezika.

Stil programiranja drugačije se naziva programska paradigma i zavisi od izbora programskog jezika.

Da bi neko bio dobar programer, važno je da ima solidno obrazovanje, a poželjno je da mu je matematika jača strana. Na fakultetima koji imaju smerove vezane za programiranje veoma se insistira na poznavanju matematike i to je ono šta se na prijemnom polaže.

Milićević nam ne otkrio šta je njega zainteresovalo: „Zanimljiva stvar u vezi sa ovim poslom koja je i mene donekle privukla je što je programiranje široko zastupljeno u mnogim oblastima života”.

Osim toga, naš sagovornik naveo je specifičnost ovog posla u odnosu na sve druge: „Sve profesije se menjaju i razvijaju, ali se programiranje razlikuje po tome što se naročito brzo menja. Ako želi da ostane dobar, programer mora celog svog života da uči i svakodnevno prati novine”.

Fotografija: www.pixabay.com

Jedan od najpoznatijih programera današnjice je Džon Skit autor knjige C# in Depth koja se smatra lektirom programiranja. Ovaj izvrsni stručnjak zaposlen je u kompaniji Google.

Svi programi koje imamo na našim računarima su plod rada pojedica ili tima ljudi koji se bave ovom profesiom. Prvi personalni računar IMB PC pojavio se 1981. godine, mada je naziv kućni (personalni) računar bio u upotrebi još od 1972. godine. Danas gotovo da ne postoji dom bez računara.

Još od malih nogu počnemo da dolazimo u susret sa tom tehnologijom. Postoje programi pomoću kojih deca mogu da nauče osnove programiranja (Scratch, Blockly, Alice). Njihov cilj je da na jednostavan način mališani shvate logiku po kojoj funkcioniše izrada programa.

Programiranje znatno drugačije izgleda na televizijskom ekranu, nego u realnosti. „Postoje neke predrasude vezane za ovaj postupak. Na primer, na filmovima programeri rešavaju probleme tako što pišu ogromnu količinu kodova velikom brzinom. Zapravo, više vremena provedem razmišljajući kako ću nesto da isprogramiram, nego što provedem u samom pisanju koda”, kaže Nikola za portal iSerbia.

Izvor: autor Jelena Čolović, iSerbia

Lepa Reč
About Lepa Reč 1699 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


one × one =