Ko su ti „uobraženi„ ljudi i kako u tome uspevaju

Kako opisati „uobražene“ ljude. Oni uvek znaju više od drugih, postižu puno, za svako pitanje imaju odgovor, čine velika dela, uspeh im nije izazov on se podrazumeva…ali u njihovoj mašti.

Kod „uobraženih“, samoprezir nije toliko zamagnjen i potisnut. Ne opažaju ga jasno već kroz osećaj straha od neuspeha koji stalno preti i vreba. Iako je ovaj strah većim delom nesvestan pa tako i nejasan, dovoljno je jak da sprečava osobu da sebe testira u realnosti. Ovde leži jedan od razloga, zašto kod ovih ljudi ima „puno priče, a malo rada“. I ima logike- ukoliko svoj ponos gradimo na „neograničenim, fantastičnim potencijalima“ u koje duboko ni sami ne verujemo, ne smemo ih testirati jer smo negde u sebi svesni da ćemo na tom ispitu pasti. Taj stakleni ponos mora se zaštititi i osigurati neaktivnošću. Međutim, „plaćanje na ćupriji“ zahteva još truda. Čak i kada se razviju svi ovi zaštitne mehanizme još uvek nije dovoljno za održavanje te lažne slike pouzdanja i ponosa na sebe. Pored toga razvija se i „sekundarni ponos“ na samu činjenicu da osoba ne radi. Prati ga stav  „ja sam van konkurencije“, „iznad drugih“, „nisam od onih koji se bore sa drugima, sa prosekom“, „ja ne radim jer neću, a ne zato što ne mogu“.

Kod navedenih vrsta lažnog samopouzdanja malo od pomenutog se dešava svesno. Ta unutrašnja borba se ne pojavljuje na površini. Trčanje sa terena savršenstva na teren samoprezira odvija se manje ili više, dalje od svesti. Stoga prvi potez ka promeni treba biti realan i kritičan pogled na sebe i svoje sposobnosti, objektivno prihvatanje pozitivnog i negativnog u nama. Tek tada, kada prihvatimo sebe onakvi kakvi smo u ovom trenutku, možemo menjati i poboljšavati ono što želimo i osetiti samopouzdanje čiji su temelji jaki i stabilni. Ovo zovemo i paradoksalnom teorijom promene- činjenicu da možemo menjati samo ono što prethodno prihvatimo kao deo naše ličnosti, sposobnosti i ponašanja. Umesto ilizija savršenstva biramo realnost, prihvatanje sebe, rad na sebi i testiranje svojih sposobnosti u realnim situacijama i sa realnim pogledom.