Niko niko kao ja

Veliko JA

Narcistične osobe teže da svoje senzacije selektivno interpretiraju. Način pridavanja značenja senzacijama je ključno za razumevanje narcističnih osoba. Na primer, ukoliko se narcistična osoba u određenoj socijalnoj situaciji oseti ugroženom, time što ima tremu ili je nervozna, ona će tu nervozu pripisati svoj veličini – „ Ovo je tipično za sve velike govornike „

Ukoliko su drugi nezadovoljni, na primer, njenim radom i učinkom to je zato što „ne cene znanje, zato što su ljubomorni, zato što sami nemaju dovoljno intelektualnih kapaciteta da razumeju velika dela“.

Prikriveni narcizam

Narcizam sa druge strane nema samo grandiozna i upadljiva ispoljavanja, postoje i prikriveni tipovi ovakve ličnosti. Osobe koje naizgled nisu arogantne i grandiozne takođe doživljavaju snažno osećanje inferiornosti, preosetljivosti ali i zavisti, što se ogleda u nemogućnosti za interpersonalnim vezivanje i intimnijim kontaktima.

Interesantno je da, ovakve ličnosti za partnera biraju upadljivo narcistične osobe kako bi kroz njih mogli da dožive osećaj grandioznosti. Ovim putem traže osnovni oslonac kroz vezu sa „moćnom“ osobom.

Narcizam, odnosi sa drugima i seksualnost

Narcis u ljubavi stalno traži pažnju, komplimente, uzbuđenje, egzibicionizam i dramatizaciju.  Za narcisa važi da je nepouzdan, često sujetan i sklon manipulaciji. U odnosima lako oseti euforiju ali se brzo razočara pri čemu krivi druge. Ovakva osoba je sklona paralelnim vezama, kompulsivnoj seksualnosti i prevarama.

Narcističnim ne prija samoća, potrebni su im drugi kako bi se u njima ogledali da ne bi osećali prazninu. Iz istog razloga skloni su samodestrukciji, adikcijama (alkohol, narkotici i dr ).Usled straha od napuštanja javlja se i strah od istinskog vezivanja, zato su im veze često burne i krakotrajne.

Narcisi relativno lako bude kod drugih želju za kontaktom sa njima. Veliki su šarmeri, upadljivi u društvu a manipulacijom žele da izazovu divljenje. Najčešće uspevaju da osvoje druge ljude jer im je to od velike važnosti, tek odgovor tog drugog na njihovu ličnost gradi njihovo samopouzdanje. Međutim, kako se odnos sa njima razvija počinje da se oseća nedostatak autentičnosti i ceo odnos dobija površnu notu, osećaj da je lažan.

Značaj publike za narcise je veliki jer ako je nema, nema ni narcistične gratifikacije. Pozornica, svetla uprta na njih, publika, to je ono što im omogućava da se reflektuju u drugima i pokažu svoju velčinu. Dakle, kapaciteta za pravi kontakt nema, niti recipročnosti u odnosu.

U odnosu sa pojedinim ljudima mogu osetiti neki vid bliskosti i to su uglavnom osobe koje sami idealizuju ali kada se nađu u situaciji da ostvare realan i zdrav odnos beže usled anksioznosti koja se javlja.

Dakle, narcisi mogu ostvariti određenu bliskost i seksualnu vezu, ali usled nedostatka kapaciteta za empatiju i nemogućnost da uvide i zadovolje potrebe partnera odnosi su neautentični i onemogućavaju pravu ljubav.

Možemo reci da narcistične osobe najviše za sebe očekuju jer najviše sebe i vrednuju, dok su drugi manje značajni, dalje možemo reći da vole samo sebe, međutim sve ovo je zapravo paravan za unutrašnju prazninu koju ispunjavaju usled nedostatka kapaciteta da zaista vole sebe i druge.

Kada je u pitanju odabir partnera narcisi često biraju svoje „blizance“, ličnosti koje su najviše slične njima ili predstvaljaju ono što oni žele da budu. Za muškarce je karakterističan sindrom“ Don Žuana“ i rano promiskuitetno ponašanje.

S’ obzirom da sebe ne vidi realno jer se u potpunosti identifikuje sa svojom idealizovanom slikom, nije u stanju ni drugu osobu da vidi onakvu kakva ona zaista jeste. Narcis je sklon idealizaciji drugih, te ih vidi kao potpuno savršene ili ako ih ne idealizuje kao zahtevne i inferiorne. Takvi, nesavršeni drugi nisu vredni njega.

Ukoliko, sa druge strane, osobu vidi kao savršenu, narcistični se zaljubljuje i želi da ostvari ljubavni odnos. Na taj način, ako „uhvati“ nekoga ko je po njegovom mišljenju savršen, dokazaće sebi i sopstveno savršenstvo. Partner poprima funkciju ogledala u kojoj se narcis ogleda i kroz drugog stiče sliku o sebi kao o savršenoj osobi.

Ukoliko šarmom i izgledom ne dođe do onoga što je želeo, narcis zapada u stanje narcističkog besa. Narcistički bes nastaje kao posledica svesti o tome da svet nije onakav kakav bi on želeo da bude. Vođen potrebom da bude poseban, kada u drugima ne pronađe potvrdu koja mu je neophodna, on zapada u depresiju i osećanje niže vrednosti. Iz ovog stanja često izlazi uz pomoć droga, alkohola i sl.

Narcizam i psihoterapija

Jedno od bitnih pitanja na temu psihoterapije i narcizma je pitanje motivacije- Da li se dolazi na psihoterapiju da bi se zadovoljila samo potreba da se bude drugačiji od drugih ili da se prvenstveno zadovolji potreba za suštinskim ličnim rastom i razvojem .

Psihoterapija može biti od pomoći ukoliko postoji spremnost za obraćanje psihoterapeutu i želja za radom na ličnim pitanjima kao i težnja da se ide u dubinu zarad unapređenja sopstvene ličnosti.