U proteklih par meseci , ne znam koliko puta me dočekao nokaut duše i to kao moj sopstveni izbor? Kataklizma srca? Katarza. U vrtlogu sopstvenog ogromnog čistilišta kao zarobljena sam postojala i trajala. Svesna svojih samonametnutih obruča i okova. Dobrovoljni zarobljenik patnje i iluzija . Verovala sam da je to dobro za mene i da će biti bolje jednog dana. A situacije su se nizale. Jedna za drugom. Bez prestanka. Kao najnemilosrdniji neprijatelji. A ja sam ustrajavala u svojim nadanjima. Padala i ustajala. Priželjkivala čudo i čekala. Vodila bitke sama sa sobom danonoćno. Trajalo je , evo dovoljno dugo da preživim. Da ostanem dosledna jedinom biću koje me uvek ima – Sebi.
U vlastitom ringu sam pobedila svoje strahove, da ću izgubiti tebe. Da postoji život bez nas?
Ovaj ring mi je već poznat, navikla sam na njega. To je samo moja arena za bitke uma, za snagu volje, koja ima za cilj da u svakom slučaju, svakom izazovu, borbi koju imam stvori pobednika. Gubitnici ne postoje. Nemam šta da izgubim, osim sebe. A tek sam se pronašla.
Gubitnike su uvek stvarali nepokušaji. Nekretanje. Neupornost. Takvi, gde god se nalazili, na bilo kakvom tronu sedeli, uvek su potpisivali sporazumni gubitak. Otkaz svojoj ličnosti. Privilegiju svom strahu. Hranu svom egu. A to nisam ja . Rođena sam da pobedim, sve one ludosti i mračne sile svojih umovanja.
Odlučila sam da odem od Tebe. Volim te i znam da voliš me. Ponekad, čak ni to nije dovoljno. Između nas nikad nije bilo lažnih obećanja, lažnih nadanja. Samo snovi i čekanja. Znam, mogli smo i možemo još mnogo toga da damo jedno drugom, ali možda jednom… biće prilike. Verujem da ćemo se sresti. Duše će se prepoznati, gde god da krenu. Jednu lekciju smo naučili, svako svoju. Životnu. Najtežu. Da kad voliš, moraš i da pustiš, jer nije suđeno. Bar ne u ovom životu.
Moja lekcija je bila da naučim da postoje muškarci kao ti, brižni, pažljivi, odani, s kojima možeš da pričaš, šetaš, radiš, maziš se…sve odjednom i sve u jednom. Tvoja lekcija je da naučiš da ovaj svet nije stvoren zarad drugih, da naučiš da voliš sebe, da se opustiš…i da postoje žene koje te vole takvog kakav jesi.
Koliko smo naučili i prihvatili lekcije, ne znam. Vreme će pokazati.
A sad, vreme je za nova učenja, vreme je za zbogom ljubavi moja.
Odlazim visoko dignute glave, jer znam da je vredelo, naučila sam mnogo…Volim te…
Be the first to comment