Preplitanje sna i jave u fragmentima buđenja svih nas

Pesnička zbirka „Fragmenti buđenja“ Aleksandre Zolotić, pleni svojom uzvišenošću i lepotom. Lirski subjekat nam dozvoljava da prisustvujemo tom čarobnom buđenju svesti o uzvišenim emocijama koje život čine posebnim a svet lepšim mestom. Buđenje je silovito i podrazumeva promene celokupnog našeg bića. Ljubavna poezija Aleksandre Zolotić nas vodi u jedan poseban svet. Snovi su oaza za dvoje zaljubljenih. Java je
nešto drugo, neka druga emocija. Potpuna predaja voljenom biću vodi do upoznavanja sebe i svoje suštine.

„Priznajem, pred tobom padam,

od vazduha potrebniji si mi.

Da ne gledam u lice tvoje,

lice veličanstvenog straha,

bezgraničnost svoje snage nikad spoznala ne bih,

opojnost hrabrosti bila bi mi strana.“

Pesme Aleksandre Zolotić su natopljene i sećanjima na vreme koje je bilo pre dolaska njene ljubavi, pre emocija koje su snažne i jake našle svoj put kroz san do stvarnosti u kojoj obi tavamo. Nepritajeno divljenje voljenoj osobi kao muzici koja je takođe voljena i uzvišena.

„Slaviću tvoje veličanstveno ime,

tvojoj lepoti neprestano se diviti,

zvuk tvoj beskrajno upijati.

I zato, voljena moja muziko,

hvala ti što besmrtnost svoju sa mnom deliš.“

Aleksandra Zolotić je iskreno, iz duše, čistog srca sa nama podelila svoje najdublje strahove, strah od gubitka voljene osobe ali i strah od naboja emocija od zavodljive opijenosti, strah od požude. Ona tka tajni kutak od reči koji poklanja samo jednom biću. Biću njene ljubavi. Pesnikinja ne želi da išta zadrži za sebe, ona sve sebi dopušta u tom igranju rečima. Tkanje je nekad od samih suza i jecaja ali i to čini jednu ljubav uzvišenom i pravom, pristajanje na patnju, na bol, čežnju…

Trenuci ljubavi zauvek su uhvaćeni u njenom stihu i ovekovečeni. U snovima ljubav je večna.

„Sklapam oči, u san bežim, prelepi trenutak je uhvaćen.

Samo u snovima mojim do beskrajne večnosti biće slepo slavljen.“

Poezija Aleksandre Zolotić nema nameru da vas zavede i da vam se nametne, ona je prosto zavodljiva i prijemčiva svakoj duši svojom čistotom i iskrenošću. Pesnikinja proživljava momente prave ekstaze, dramatično se suočava i hrabro sa pojavama i stanjima koje joj se na tom putu njene ljubavi nalaze. Njena pesma je borbena i vatrena ona se ne predaje lako. Aleksandra Zolotić misli i stvara u slikama. Njene pesničke slike dočaravaju snagu koju dobija iz svoje ljubavi, iz svoje pesme…

„Od tebe reči satkam najlepše.

Iz tebe ljubav nesebično crpim.

U tebi utehu od patnje pronađem.

Sa tobom snagu beskrajnu dobijem.

Bez tebe…Ko sam?“

Poezija, danas nepravedno zapostavljena može da kreira naš svet. Ne smatraju li se oduvek pesnici zanesenjacima? Možda bi duši koja nije umetnička to bilo strano, ali Aleksandri Zolotić je jasno da pesnici imaju još jedan paralelni život. Život koji je satkan od reči, stihova i slika. Nekada su te slike mračne i vode nas u vrtoglave i hladne dubine patnje ali nekada su potpuno miomirisne i rajske.

„Beskrajne lavine poljubaca mednih,

pogled prepun topline i zagrljaj čvrst

sve ono su što mi treba,

da uzletim do neslućenih visina,

i osetim dodir neba.“

Pesnikinja se pita u svojim stihovima:

„Koliko još gnjecavog blata

treba da razgrnem,

potoka suza da isplačem,

gorkih zalogaja tuge da sažvaćem

fronclavih ruha patnje da ogrnem,

da ruka moja postane konačno dostojna

pisanja dubokih reči?“

Odgovor na to je već dala svojom iskrenošću slikajući nam njen pesnički svet. Puštajući nas nesebično da zavirimo u fragmente njenog buđenja, čineći i nas probuđenima.

Aleksandra Zolotić je završila Filološki fakultet, diplomirajući na smeru za kineski jezik i književnost, kao i srednju muzičku školu na odseku kontrabas. Radeći najpre kao profesor jezika, uvidela je da je prenošenje znanja drugima profesija koja pruža neizmeran osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. Iskustvo rada u knjižari sa sobom je donelo značajno otkrovenje- shvatanje pravog smisla one čuvene da “knjigu ne treba suditi prema koricama”.

To je u njoj probudilo želju da se i sama okuša u pisanju. Priče i pesme su joj objavljene u preko 30 zbornika, kako štampanih, tako i digitalnih. “Fragmenti buđenja” u izdanju Nove Poetike je njena prva samostalna zbirka poezije. Nada se da će zajedno sa svojim suprugom, “majstorom tajanstvene svetlosti papira”, uspeti da stvori i pregršt novih i uzbudljivih svetova za svoje dvoje ljupkih i radoznalih mališana. Radi u marketinškoj firmi na poziciji pisca.