Reč depresija počela je olako da se koristi u svakodnevnom govoru i mnoga stanja i raspoloženja ljudi nazivaju depresijom. Tako smo u današnje vreme došli do prolećne depresije, depresije posle praznika i mnogih drugih savremenih vrsta depresije.
Kao psiholog ne podržavam olako shvatanje i korišćenje pojma depresije za neka stanja i raspoloženja koja su obojena neprijatnim emocijama, neraspoloženjem ili smanjenim nivoom volje za pojedine aktivnosti. Slažem se da postoje periodi u godini kada smo bolje raspoloženi, uzbuđeni, poletni i to su najčešće periodi kada nešto iščekujemo. Iščekujemo praznike, proslave ili godišnje odmore. Upravo smo zbog željnog iščekivanja letnjeg godišnjeg odmora i došli do „septembarske depresije“ kada se odmori završe i vratimo se surovoj realnosti i obavezama. Opet ne bi bilo korektno reći da smo u depresiji jer je to dijagnostička kategorija koja zahteva ozbiljniju procenu.
A šta se onda dešava? Dešava se realnost. Dešava se period kada je odmor prošao, kada se vraćamo svakodnevnim aktivnostima i rutini. Pre odmora smo uzbuđeni, u iščekivanju i nadanju da ćemo lepo provesti leto, a posle dođe period zatišja i obaveza. Da li je to depresija? Kod nekih ljudi može biti, ali često je mešamo sa padom raspoloženja zbog svega što nas je sačekalo nakon odmora. Neki ljudi nemaju poteškoća da se adaptiraju, dok je drugima mnogo teže da to učine. Svakako može biti stresno i teško i može iziskivati puno truda, što dovodi do pada raspoloženja ili gubitka volje. Ako vam se to dešava, budite slobodni da potražite pomoć stručnjaka i prebrodite trenutne poteškoće jer najverovatnije nećete dobiti dijagnozu, već podršku terapeuta koja će vam pomoći da se vratite u kolosek i uspešno nastavite sa svojim aktivnostima.
Be the first to comment