Mileva Marić Ajnštajn

Fotografija: www.svetnauke.org

Srpska matematičarka, Mileva Marić Ajnštajn rođena je 19. decembra 1875. godine. Rođena je u bogatoj porodici u Vojvodini, kao najstarije dete austrougarskog oficira.

U žensku gimnaziju krenula je 1886. godine Novom Sadu a dve godine kasnije prelazi u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Već sledeće godine je maturirala kap najbolja u razredu iz matematike i fizike. Upisuje Kraljevsku srpsku školu u Šapcu, a zatim toga se seli u Zagreb, jer je njen otac tamo dobio posao. Kako su, u to vreme, škole bile “rezervisane” samo za dečake bila joj je potreba posebna dozvola da bi išla u školu.

U prvoj polovini 1896. upisuje studije Medicine u Cirihu, ali već krajem godine prelazi na ETH (Eidgenössische Technische Hochschule Zürich) u Cirihu na studije matematike i fizike. Bila je tek peta žena koja je bila primljena na ETH. Tu je, na predavanjima upoznala kolegu Alberta Ajnštajna.

Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Tokom boravka ostala je u kontaktu sa Ajnštajnom putem pisama. Nakon povratka u Cirih (1899. godine) njihova veza je napredovala.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi. Završne ispite nije položila u leto 1900. godine. Iako su i Mileva i Ajnštajn imali prosek manji od potrebnih 5,0, Albertov prosek 4,9 je bio zaokružen na 5,0 što mu je omogućilo da diplomira i ode kući za raspust. Za Milevinih 4,0 (za koji je najviše zaslužna bila slaba ocena 2,5 iz teorije funkcija) nije bilo dovoljno za diplomu. Ostala u Cirihu, radeći kao laboratorijski asistent i pripremala se da ponovo izađe na ispite. Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.

U Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila kćerku Liserl. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu. U međuvremenu, Albert je u dobio posao u patentom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Liserl je obolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje.

Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici, a Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu. Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910.

Fotografija: www.svetnauke.org

Ubrzo je njihov brak krenuo u lošem pravcu. Sledeće godine Albert dobija posao redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand i cela porodica se seli za Prag. Za Milevu je ovaj odlazak bio težak pa se u Cirih vraćaju 1912. godine. Mileva je verovala da će povratak ojačati njihov brak, međutim Ajnštajn je našao novog saradnika za matematiku (Marsela Grosmana) a pojavila se i Albertova nova ljubavnica – rođaka Elza Lovental.

Kriza dostiže maksimum u proleće 1914. godine kad Ajnštaj dobija posao redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu i postaje član Pruske akademije nauka. Mileva u početku odbija da prati Alberta u Berlin, jer je u Berlinu živela Elza, ali se kasnije ipak preselila.

Problemi u braku kulminiraju kada je Albert napravio spisak naredbi za Milevu, među kojima se nalazilo i „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“. U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih.

Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve, koja se razbolela od ovog zahteva. Mileva je konačno pristala da Albertu pruži razvod 1918, a Ajnštajn se složio da Milevi da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade. Zvanično su se rastali 14. februara 1919. Nakon razvoda od Alberta Mileva je živela teško.

Preselila se u Cirih, gde je i umrla 1948. godine i sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm, bez imena. a njen grob šira javnost je sanznala 2003. zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra “Nikola Tesla” iz Sent Galena.

Izvor: www.svetnauke.org

Lepa Reč
About Lepa Reč 1352 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


nineteen − eleven =