Pokrećete posao? Ovo je 5 STVARI koje morate znati o DOMENU, FB-u i vašem BRENDU na internetu

Fotografija: Pixabay.com

Zašto kažete moje kada mislite na tuđe?

„Kada ste podstanar negde, kod nekog gazde, vi ste vrlo svesni toga da ste podstanar i ako kažete moj stan, moja soba, vi znate da to nije vaše. Postoji neki gazda toga koji u svakom trenutku može da promeni svoja pravila i da vas izbaci napolje. I vi ste toga svesni. Međutim, kada je reč o društvenim mrežama, iz nekog razloga, ljudi su ubeđeni da je ta neka stranica na Fejsbuku zaista njihova. Ne shvatajući da su u stvari podstanari, jer Fejsbuk ima svog gazdu. Na Fejsbukovoj stranici jasno piše da Fejsbuk zadržava pravo da skloni stranicu iz bilo kog razloga u bilo kom trenutku“.

Zbog ovoga je, upozorava Predrag Milićević iz RNIDS-a, nemoguće graditi identitet brenda na društvenim mrežama (Fejsbuku, Gmailu). Identitet je ono nešto jedinstveno što nema niko drugi i nešto što je nepromenljivo u vremenu. Ako ne postoji identitet teško je da može da postane brend.

Predrag Milićević je već više od četvrt veka u marketingu i komunikaciji sa tržištem, sa medijima i sa ljudima. Rukovodilac je Sektora marketinga i komunikacija Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) u kom već skoro osam godina promoviše proizvode koji nemaju ni veličinu, ni oblik, ni boju, ni miris, ni ukus, ni težinu… koji su u potpunosti nevidljivi i neopipljivi, a bez kojih bi naš svakodnevni život izgledao sasvim drugačije.

Milićević je bio predavač na Webiz edukaciji održanoj u Nišu na teme internet identiteta i brendiranja, kao i različitih aspekata poslovnog prisustva na Internetu.

Brend ako hoće da bude brend na internetu mora da ima svoj naziv domena, svoju bazu na internetu. Ne sme da bude na tuđim domenima, jer naziv domena je jedini, jedinstveni, nepromenljivi element internet prisustva.

Takođe, ako imate svoj naziv domena treba da ga koristite za definisanje i web adrese na kojoj vam je sajt i mail adrese preko koje komunicirate sa celim svetom.

1. Kad registrovati naziv domena?

Odmah, čim vam padne na pamet neka ideja za neki projekat? Nakon konsultacije sa nekim ko se malo bolje razume u tu materiju pa da proverite da li je ta vaša ideja vredna dalje razrade. Ili možda da pokrenete biznis pa kad dođe vreme vi registrujete i naziv domena?

Rešenje – ODMAH. Ako se konsultujete sa nekim ko se razume u materuju, a nije vam baš ujak, ko vam garantuje da on neće da kaže – u super ti je ta ideja, ode i registruje on? Kad dođe vreme ko vam garantuje da će biti slobodan naziv domena koji vama treba za vaš biznis nakon što pokrenete posao?

Da li ste znali da domen nissan.com ne pripada poznatom proizvođaču automobila?

Nissan.com je u vlasništvu firme koja se zove Nissan Computer. Negde 1994. ili 1995. godine Uzi Nisan, preduzetnik, napravio je u Americi više firmi, a jedna od njih je i Nissan Computer i registrovao je nissan.com.

Sa druge strane, Nissan Motors se setio da bi bilo možda zgodno da budu na internetu tek oko 2000. godine. Osam godina su se sudili i nisu mogli da mu uzmu taj naziv domena jer Uzi polaže prava na taj naziv domena.

Pozitivan primer je Starbaks, koji je u Srbiji registrovao domen starbucks.rs čak 10 godina pre nego što je došao u Srbiju u aprilu ove godine.

2. Na koga registrovati naziv kompanijskog domena?

Na sebe, na firmu, na partnera ili na agenciju koja vam sve završava, registruje domen, uzima hosting, pravi sajt…?

Rešenje – Na FIRMU. Vrednost domena doprinosi vrednosti firme. Ako sad pogledate, na primer, Koka-Kolu šta mislite koliko vredi njihov naziv domena, bilo koji?

Partner i agencija ne, jer se možete posvađati sa njima, a onda ode domen, ode firma, ode sve.

3. COM ili nacionalni domen?

Postoji nekakav mit među ljudima da ako dignu sajt na COM domenu i napišu sadržaj na engleskom jeziku da onda oni gađaju globalno tržište, jer COM je globalni domen, a engleski je globalni jezik.

Veoma greše, jer latinicu u svetu ne razume oko 2 milijarde i 700 miliona ljudi u svetu. Pritom, engleski jezik razume 14% ljudi u svetu, a tu spadaju i oni kojima je to maternji jezik i oni koji pored maternjeg jezika govore i engleski jezik.

Znači, napadati engleskim jezikom globalno tržište, a 86% tog globalnog tržišta vas ne razume je prilično jalov posao.

 

Zato je preporuka da ako već hoćete da radite nešto na više tržišta odjednom dobro razmislite o tome koja su to tržišta, da registrujete nazive na nacionalnim domenima na tim tržištima i da budete lokalno prisutni svuda tamo.

Po logici stvari, ako napadate bilo koje lokalno tržište, vi ćete to raditi na lokalnom jeziku, lokalnom pismu, cene ćete davati u lokalnoj valuti, brinućete o lokalnim praznicima…

Registrujte naziv i na COM domenu, ne otvarajte vrata konkurenciji da se oni registruju i postoji način da se i preko com domena napadne i lokalno tržište naravno.

Fotografija: Bizlife

4. Kako Google vidi određeni domen?

COM i svi ostali generički domeni nemaju nikakvu prednost u odnosu na nacionalne domene jer oni nisu vezani ni za jednu zemlju. U svakoj pretrazi u prednosti su oni nacionalni domeni vezani za državu iz koje radite pretragu. Tako radi Google-ov algoritam.

5. Kada imate svoj naziv domena šta ne treba da radite?

Nemojte da ispustite domen – nastavite da ga registrujete. Porno industrija juri domene koji imaju neki page rank iznad nule i usele se tamo na brzinu čim ispustite domen. Primer za to je Nevena Leskovac, kompanija na čiji domen se uselio porno sajt.

Samsung je primer takođe. Naravno, Samsung nije zaboravio da produži registraciju svog naziva domena, ali je došao na fantastičnu ideju da ustvari njima ne trebaju nacionalni domeni. U trenutku kad se taj njihov domen pojavio na tržištu momentalno je registrovan i preusmeren na apple.com.

Ako ne želite više domen, ipak ga neko vreme registrujte, dajte vremena ljudima da se odviknu, odnosno da taj domen više ne vezuju za vas.

Žig i naziv domena

Tu postoje različite dileme. Ako neko ima žig da li polaže pravo na određeni naziv domena?

Žig je pravno zaštićeni znak koji individualizuje (čini jedinstvenim) robe i usluge u prometu.

Naziv domena je registrovana oznaka koja individualizuje adrese na internetu.

Žig je nešto što štiti brend u prometu roba i usluga, ali u određenoj državi gde je zaštićen i u određenoj industrijskoj grani, za razliku od naziva domena, koji je globalno i u svakom smislu jedinstven.

Domino pizza, Domino šećer, Domino…, svi su oni žigom zaštićeni, ali samo Domino magazin ima pravo na domino.com naziv domena.

Veoma je važno još jednom podvući da identitet brenda nikako NE MOŽE da se gradi na Fejsbuku.

Fotografija:screenshot

Primer za to je NESTANAK SA INTERNETA stranice od skoro 4,5 miliona pratilaca koja je bila i verifikovana na Fejsbuku.

Kako je moglo da dođe do tako nečega?

Vrlo jednostavno. Na Fejsbukovoj stranici jasno piše da Fejsbuk zadržava pravo da skloni stranicu iz bilo kog razloga u bilo kom trenutku. Mi prihvatamo uslove Fejsbuka, takve kakve su, ne znajući kakve su, jer većina ljudi nije ni pročitala ovu stavku.

Tako da, na Fejsbuku baš i ne može da se gradi identitet, jer to je platforma na kojoj ste vi sada, a da li ćete biti sutra to u suštini ne znate. Ako je to nešto što nije konstantno u vremenu teško možete graditi identitet na tome. Ovo važi i za sve druge društvene mreže.

Izvor: BIZlife.rs

Lepa Reč
About Lepa Reč 1608 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


4 × four =