Ludi šeširdžija i Alisa u zemlji čuda

Fotografija: Walt Disney pictures / YouTube printscreen

,,I gde mogu da nađem nekoga normalnog?”

“Nigde”, reče Mačka, “Ne postoje normalni.”

“Na kraju krajeva, svi su tako različiti. A ovo je, po mom mišljenju, normalno.’’ – Citat iz Alise u zemlji čuda.

Pored toga što je “Alisa u zemlji čuda” bio moj omiljeni crtani film iz detinjstva, pravo razumevanje poruke koju je crtani želeo da prenose stekla sam nekoliko godina kasnije. I baš kada sam mislila da sam imala pravi uvid i sliku ovog čudesnog animiranog prikaza otkrila sam da drugi ljudi u mom okruženju ne doživljavaju ovaj crtani na isti način kao i ja.

Nakon samo par diskusija vođenih na temu “Alise iz zemlje čuda”, shvatila sam da ljudi oko mene imaju drugačije perspektive  na mnoge životne teme, ne samo na animirane crtaće.

Edvard de Bono, psiholog i lekar, autor je mnogih knjiga iz oblasti primenjene psihologije. Svoju metodu ,,Šest šešira za razmišljanje’’ (Six Thinking Hats) predstavio je u svojoj istoimenoj knjizi, koja je ubrzo po pojavljivanju postala bestseler.

Ova metoda predstavlja novi vid razmišljanja – paralelno ili lateralno razmišljanje, koje zapravo podrazumeva kombinaciju analitičkog i kritičkog načina razmišljanja. Tehnika Šest šešira za razmišljanje je model koji se koristi za istraživanje različitih perspektiva kako bi se došlo do rešenja neke složene situacije. Ovo je tehnika koja pomaže pojedincu da svesno prihvati i primeni različite uglove posmatranja pojedine situacije, a koji mogu biti potpuno drugačiji od njegovog uobičajenog načina razmišljanja.

Šeširi su nazvani po bojama i predstavljaju različite perspektive razmišljanja koje pojedinac primenjuje kada na glavu stavi (bukvalno ili metaforički) taj šešir. Prema de Bonu, postoje sledeći šeširi:

  • Beli šešir – bela boja je neutralna i objektivna. Beli šešir je zaokupljen objektivnim činjenicama i brojkama.
  • Crveni šešir – crveno je indikator ljutnje („zacrveni“ vam se pred očima), besa i emocija. Crveni šešir vam omogućava da stvar sagledate s emotivne strane.
  • Crni šešir – crne boja je turobna i negativna. Crni šešir obuhvata negativne aspekte – zbog čega se nešto ne može učiniti.
  • Žuti šešir – žuta boja je sunčana i pozitivna. Žuti šešir je optimističan i obuhvata nadu i pozitivno mišljenje.
  • Zeleni šešir – zeleno je trava, vegetacija i obilan, plodonosan rast. Zeleni šešir je pokazatelj kreativnosti i novih ideja.
  • Plavi šešir – plava boja je hladna i ujedno boja neba, koje je iznad svega drugog. Plavi šešir je zadužen za kontrolu i organizaciju procesa mišljenja, kao i korišćenja ostalih šešira.

Ukoliko upamtite boje i asocijacije vezane za njih, biće vam lako da upamtite funkciju svakog šešira, koja će u tom slučaju slediti sama od sebe. Možete ih shvatiti i kao pri para: beli i crveni, crni i žuti, zeleni i plavi.

U praksi, šešire uvek pominjemo prema boji, nikada prema funkciji. Za to postoji dobar razlog. Ako zatražite od nekoga da na nešto emotivno odreaguje, teško da ćete dobiti iskrenu reakciju, jer ljudi veruju da je emocionalnost greška. Međutim, termin crveni šešir je neutralan. Možete da zamolite neku osobu da „na trenutak skine crni šešir“, što je mnogo lakše nego da od nje zatražite da prestane da bude tako negativna.

Neutralnost boja dopušta da se šeširi koriste bez imalo nelagodnosti. Razmišljanje postaje igra sa definisanim pravilima, radije, no stvar podsticaja i stroge kritike.

I kada sledeći put čujete vašeg prijatelja kako na vašu ideju odgovara: “Od toga nema ništa”, setite se on samo nosi svoj crni šešir po ovom tmurnom i kišnom danu.

Maja Žarković
About Maja Žarković 1 Article
Po formalnom obrazovanju dipl. inž menadžmenta, međutim nikada nisam radila u struci. Ubrzo nakon završetka osnovnih studija zainteresovala sam se za ljudske resurse i svoje dalje neformalno obrazovanje nastavila u tom smeru. Profesionalnu karijeru sam započela u jednoj konsultantskoj kući na poziciji soft skills trenera, odnosno predavača na teme razvojnih veština zaposlenih u preduzeću. Ono što me fascinira je što u opisu mog posla jeste svakodnevno učenje i razvoj. Jako često volim da kažem da nikada nisam izašla iz studentske klupe i da nikada neću. Master akademske studije nastavila sam na smeru Menadžmenta ljudskih resursa na Poslovnom fakultetu. Prošla sam brojne edukacije na razne teme liderstva, menadžmenta, komunikacije, stresa, vremena... Pored ovoga sertifikovani sam NLP Master.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


one × three =