Emili Hanter i Suzan Vu, profesorice menadžmenta na Bejlor fakultetu, Hankamer poslovne škole, anketirali su 95 zaposlenih (starosti 22-67) u periodu od pet radnih dana. Svaka osoba je dokumentovala svaku pauzu koju je uzela u eksperimentalnom periodu. Rezultati studije su doveli do sledećih ključnih zaključaka:
- Najbolje vreme za odlazak na pauzu je u kasno jutro
Umesto tipične kulture – radi naporno celo jutro, pa uzmi pauzu za ručak ili pauzu u kasno popodne, raniji odmori dopunjuju više resursa: energiju, koncentraciju i motivaciju.
- “Bolje pauze” prisvojiti aktivnosti koje zaposleni preferiraju
Najbolje aktivnosti u toku pauze se sastoje od stvari koje vi izaberete i koje vi želite da radite umesto stvari koje su vam pripisane. Provođenje pause na ovaj način donosi više odmora, pa se svom poslu možete vratiti odmorniji. - Duže pause su korisnije, ali češće kraće pause su još bolje
Istraživanje je pokazalo da su više kratkih pauza povezane sa višim rankom zaposlenih, što inicira da zaposleni treba da budu ohrabreni da uzimaju pause.
„Bolje pauze“ mogu dovesti do boljeg zdravlja i povećanog zadovoljstva poslom.
Ankete zaposlenih su pokazale da oporavak energije, koncentracije i motivacije nakon „bolje pauze“ (ranije u toku dana, vršeći aktivnosti po želji) dovodi do toga da zaposleni manje osećaju bolove poput glavobolje, naprezanja očiju i bolova u donjem delu leđa. Zaposleni su, takođe osetili povećanje zadovoljstva svojim poslom, kao i smanjenje emocionalne iscrpljenosti.
Be the first to comment