„Svet je opasno mesto, ne zbog onih koji čine zlo, već zbog onih koji gledaju i ne preduzimaju ništa” reči su Alberta Ajnštajna koje lako mogu da se primene na priču o maltretiranju i zlostavljanju na radnom mestu.
Većina zaposlenih, na bilo kojoj poziciji, jer pogrešno je misliti da se zlostavljanje vrši samo na pojedinim nivoima i strukturama u kompaniji, ne žele ili ne smeju da se žale, iz bojazni da ne uzgube posao. S druge strane, poslodavci to znaju i u ne malo slučajeva koriste za sprovođenje sopstvenih vaspitnih mera.
A opet, kako reče Odri Lord, spisateljica i aktivistkinja za prava žena „Tvoje ćutanje te neće zaštiti!“
Možemo da zažmurimo i da se pravimo da ovo ne postoji kod nas u kompanija, međutim, lagali bi sebe. Sve su češći i drastičniji primeri koji se ponavljaju. I ovo nije problem koji će nestati sam od sebe. A koliko mogu da primetim, ni uskoro.
Kako izgleda jedan šef Homobalkanikus?
Homobalkanikus – ideal muškosti na Balkanu otelotvoren je u liku utreniranog novobogataša sa svim pratećim statusnim elementima.
Do pozicije na kojoj se nalaze Homobalkanikus je stigao uglavnom nezasluženo , uz pomoć političkih, ekonomskih ili rodbinskih, prijateljskih veza. Iz tog razloga je kod njih stalno izražen strah da će izgubiti privilegije do kojih im je stalo i koje najčešće nisu male. Taj strah parališe ih u tolikoj meri da često gube sposobnost racionalnog rasuđivanja, što po pravilu rađa ničim izazvanu, iracionalnu mržnju prema onima za koje misle da bi ih, svojim kvalitetima i znanjem, mogli ugroziti.
Šef Homobalkanikus je osoba koja se plaši direktnog suočavanja jer ne zna kako da se odbrani od argumenata i jer se oseća ugroženo kad treba da razgovara sa nekim, pred kim igranje uloge Boga ne prolazi tako lako. Nasuprot tome, pribegava slanju poruka preko svojih marioneta, jer jedino na taj način ima snagu da prenese poruku bez bojazni za repliku.
Osobina koja karakteriše ovakve šefove jeste izuzetna lukavost i sposobnost manipulacije ─ pored svog agresivnog i podmuklog, oni imaju makar još jedno lice koje je najčešće ljubazno, pritvorno, ulizičko, servilno prema svim autoritetima. Uporedo sa svojim maltretiranjima oni, istovremeno, čine i najrazličitije usluge kojima zadužuju ljude iz svoje bliže ili dalje okoline: ugovaraju privatne poslove, isplaćuju honorare nezasluženo, naravno uz sopstveni procenat, zapošljavaju preko veze ─ opet u stalnoj potrebi za traženjem stabilnih oslonaca i ohrabrenja za svoje strahove i frustracije.
Kako uopšte raditi i biti ok sa Homobalkanikusom?
Da se ne lažemo, teško. Ali ne i nemoguće.
Elem, neki od načina su :
- Trudite se da UVEK, komunicirate činjenicama i da imate relevantne podatke
Zašto?
Jednostavno, zato što će bežati iz takvih rasprava i najčešće zbog nekompetencije ostavljati vas da završite posao za koji ste plaćeni. Jer ako ne uspete, biće ono : „Jesam ti rekao…“ A ako uspete, zasluge će rado okačiti na svoja junačka prsa.
- HOĆU/ŽELIM DA… – iskažite jasno šta hoćete i šta želite. U poslovnom odnosu, nisu u pitanju samo njegove želje i htenja, već i vaša:
„Hoću da prestaneš da me vređaš i da ljubazno razgovaraš sa mnom.“
„Želim da sa mnom mirno razgovaraš.“
„Želim da se ti pobrineš za to.“
- Recite „NE“, kada se ne slažete. Ili se bar složite da se ne slažete i ako postoji mogućnost, obratite se višoj instanci. Verujte, izbegavaće to po svaku cenu jer da bi se hranio trebaju mu žrtve, a ne borci. Niste hrana ni za koga!
- „Hajde da razmislimo, spustimo tenziju, pa da razgovaramo brojkama i činjenicama“, je jedan od načina da se emotivna tenzija spusti i kontroliše tok razgovora. Homobalkanikus uživa u drami i u razgovor će ući sa ekstremno viskom emocionalnim stanjem spremnim za svađu. Kontrolišite kod sebe prirodnu želju da uzvratite istom merom. Brojte do 10, do 100, do 1000, ma kako, kao kliše, zvučalo.
- Ako vam je bitno da završite posao, dovedite ga u situaciju da to bude„njegova“ odluka i da on pokupi sve zasluge za to. Vi ćete svakako imati rezultat. I mir.
Jednom prilikom sam mom direktoru rekla: „Gledaj, nismo na pijaci da vičemo i urlamo! Civilizovani smo ljudi, hajde da vidimo koje su nam opcije. Ja znam sad za dve: prvo da mi narediš kao pretpostavljeni i ja uradim bez pogovora, s tim da ću zabeležiti ovo o čemu smo razgovarali i poslati ti mailom, a drugi je da saslušaš moje argumente i brojke, konsultuješ se, ako je potrebno još sa nekim i onda doneseš odluku“
- Ne recite ništa, ako u tom trenutku nemate odgovor ili rešenje za njegove ispade. Jednostavno, završite konverzaciju rečima da trebate da razmislite i da ćete se javiti.
Imate pravo na to.
- Sve dogovore, bilo da su komunicirani usmeno, pismeno, ako je ikako moguće,potvrdite kroz pismenu formu, da bi izbegli : „Nisi me razumeo!“ ili „Ja sam rekao…!“
Zašto?
U slučaju medijacije od treće strane, opet će činjenice i dokazi biti na vašoj strani. Isto tako, Homobalkanikus će znati da postoji pisani trag, pa neće toliko pretiti višom instancom.
- Po meni, ono možda i najteže, jeste da seemotivno distancirate od uvreda koje umeju da budu poprilično neprijatne i uvredljive, koliko god vi bili svesni ko je osoba preko puta vas koja te reči izgovara. Jer te uvrede su najčeće na ličnom nivou : „Ti si…!“
Kako sačuvati sebe i svoj mir?
Daću vam sopstveni primer: u kompaniji gde sam radila na veoma visokoj poziciji, moj šef, kao gore opisani Homobalkanikus, nestručan i nekompetentan za poziciju na kojoj se nalazi, često je posezao za uvredama, vređanjem i pretnjama otkazom.
Kako živim sama sa detetom, u kreditu za stan, plakala sam, trpela sam, sve do jednom. Bila sam spremna i na otkaz. Ali ne bez borbe! Jer rezultati moga rada nikad nisu bili upitni. Čak naprotiv! To mi je dalo dodatnu snagu da se borim i izborim!
Naučila sam, na jednom treningu, tehniku -zamisli šefa kao lika iz crtanog filma, promeni mu ime u telefonu, zalepi stiker tim likom iz crtanog na računar, frižider…tamo gde će ti stalno biti na vidiku. Dugo sam tražila na koga me moj Homobalkanikus podseća i setila se!
Daaaa, to je on – Sunđer Bob – smešan lik koji se petlja u sve i samo remeti ostale.
Vremenom, posmatrajući sličicu na računaru, telefonu, slušajući kako piskuće, skakuće, (ili se meni to samo činilo zbog aluzije, nebitno), podsvesno sam ih identifikovala kao jedno. I svaki put kad bih videla ko zove, tenziju i stres, koji sam osećala pre, zamenio je osmeh na licu.
Tako sam postala funkcionalna i odgovorna prema sebi, svom detetu, poslu.
I krajnji rezultat je bio – zamenila sam šefa!
On je ostao na istoj poziciji i dan danas, da maltretira one koji mu se ne suprostavljaju! A ljudi trpe isto.
Nažalost.
Be the first to comment