Dobar dan! Da li poznajete Uvea? Ne? Ma, sigurno ste ga već negde sreli. I dalje ne znate ko je to? To je vaš poznanik koji stalno nešto pridikuje, od koga bežite da ne biste ulazili u dalji konflikt, jer on uvek zna najbolje.
To je onaj dosadni starac iz komšiluka koji štapom upire u vaš novi francuski automobil i tvrdi da ne vredi ničemu. To je onaj čovek kome nije jasna nova tehnologija, neki tamo laptopovi, tableti i telefoni i raznorazna pomagala koja ne služe ni za šta. Onaj koji se ježi mačaka (a ni one same u početku nisu oduševljene njim). Onaj osobenjak koja baš i ne ume sa decom.
Možda se pitate zašto neko uopšte priča i piše o ovakvoj osobi. Ali, pogledajte sebe malo bliže… Možda se i u nama samima ponekad krije ovakav mrgud.
Da li je sve kao što izgleda?
Uve svakog jutra ide u obilazak svog naselja. Proverava da li je sve na svom mestu, da li su automobili propisno parkirani, smeće razvrstano po različitim kategorijama za reciklažu.
Usput obavezno nabaci svoju uzrečicu: Idioti! Urla na bilo koji automobil koji prolazi ulicom ispred kuća, zato što je to zabranjeno. Svađa se sa prodavcima u vezi kupona koje bi on da iskoristi na način koji mu odgovara. I da, očajnički pokušava da uradi nešto što mu prokleti idioti iz komšiluka ne dozvoljavaju.
Njegov život se menja kad se u komšiluk doseljava nova porodica, na čelu sa nesposobnjakovićem i njegovom trudnom ženom iranskog porekla (koja i nije tako nesposobna, kako je Uve mogao da primeti). Uz sve to, upoznaje i njihove dve devojčice koje mu nisu u početku baš preterano simpatične. Gotovo u isto vreme, oko njegove kuće se mota i dosadna, čupava mačka koje Uve ne može da se otarasi.
Uve po svaku cenu želi da izvrši samoubistvo. A kada neko želi da umre i život posveti upravo tom ciju, a svaki gest je priprema za kraj besmisla u kome živi, kako promeniti odluku? Sigurno ne suzama, floskulom da je život divan i da ima razloga za novi dan.
Čovek koji je život posvetio redu i čuvanju poretka, makar on bio i pogrešan, može da se okrene još jednom samo da bi sredio ono što drugi oko njega zabrljaju. Najšarmantiji haos oko sebe šire deca, zaljubljeni i oni koji svoj svet grade ne oko sebe nego u sebi, baš kao i on, Uve.
Isti oni susedi koji ga neprestano sprečavaju da umre, sa druge strane ga komotno guraju do same ivice ludila i samoubistva.
Kome ili čemu dugujemo to što jesmo?
Kada zagrebemo ovu hladnu površinu, otkriva se postepeno kockica po kockica mozaika. Upoznajemo čitav njegov život, porodične vrednosti, ljubav, bivše prijatelje i razlog zašto su bivši.
Otkrivamo kako je morao da se bori sam za sve što je stekao, kako je mnogo puta u životu gubio, ali i voleo samo jednom i jednu, Sonju. Ko god je poznavao njih dvoje, umeo je da opiše kako su oni dan i noć. Uveu nije smetalo sto je on noć, znao je da je Sonja najsvetliji dan koji se može zamisliti.
Kada voliš nekog, to je kao kada se useljavaš u kuću, imala je običaj Sonja da kaže. U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom nego zbog svega onog drugog.
Obožavao je način na koji se smeje, kako je drugi ljudi vole, čak iako on druge ljude nije voleo. Obožavao je da je gleda dok čita, iako je knjige prezirao i o njih se samo saplitao. Njegovo gunđanje na kupovinu gomile knjiga na španskom, koji Sonja nije govorila, završeno je jednom rečju: Naučiću. I tu je bio kraj.
Sonja je sve činila manje stranim, pripadao je njoj i samim tim bio deo ovoga sveta.
Naklonost ovakvog čoveka je nemoguće zaslužiti, osim kada u njegov život uđe već gore pomenuta komšinica Parvani, žena nemirnog duha čiji optimizam ne može ništa da slomi, pa ni Uveova osobenost. Kroz čitav roman, gradi se posebna veza između ova dva lika, koja svojom dubinom i složenošću postaje pandan njegovoj vezi sa Sonjom, i Uveu postepeno vraća razlog da ipak odloži svoj odlazak.
Rodili ste dva deteta i treba da izbacite iz sebe i treće. Dolazite iz strane zemlje, i sigurno ste pobegli od rata i progona i svih mogućih nevolja. Naučili ste novi jezik, obrazovali se i počeli da zarađujete i na okupu držite porodicu upadljivih nesposobnjakovića. I neka sam proklet ako sam vas dosad video da ste se ičeg uplašili.
Treba pomenuti i zanimljiv odnos između Uvea i njegovog nekadašnjeg prijatelja, Runea. Obojica specifični, svako na svoj način, izgradili su stubove prijateljstva još u ranoj mladosti, a spojila ih je ljubav prema redu i miru i bezuslovnom poštovanju pravila.
Međutim, kada Runea izglasaju za novog predsednika kućnog saveta, ili kako bi Uve rekao izvrše prevrat, njihovo prijateljstvo se završava. Ali, šta navodi njih dvojicu da im se pod stare dane opet putevi ukrste?
Šta će Uvea navesti da se opet okrene svom starom prijatelju i izbori se protiv nepravde?
Saosećanje za džangrizavce
Svojom voljom ili ne, otisak i pečat ostavljamo na ljudima oko nas. Nekima, ako imamo sreće, postavljamo temelje i postajemo stub. Nekima smo samo skretnica, a ponekad nepotrebna distrakcija. Naša suština definiše druge, a drugi oblikuju nas, dozvolili mi to ili ne.
Sve se na kraju svede na jedno: Ti nisi potpuni idiot!
Na maestralan način Fredrik Bakman utkao je jednu životnu priču, a roman se čita u jednom dahu. Ko nije ljubitelj pisane reči, može pogledati film u švedskoj režiji, a Holivud snima i svoju verziju, gde će se u glavnoj ulozi naći Tom Henks.
Izvor: www.kultivisise.rs
Be the first to comment