Jedan od najvažnijih zakona, balans između uzimanja i davanja

Fotografija: www.cdm.me

“Budući da su me raskidi okupirali dugo vremena, želim da pišem o njima detaljnije. Već sam pisala šta su raskidi i koji zakoni u njima deluju. Ali nisam spomenula jedan najvažniji zakon. Zato što sam želela o njemu da pišem odvojeno. On se ne odnosi na hijerarhiju, ali prožima ceo život. To je, po mom mišljenju, osnova svih harmoničnih odnosa. U bilo kojim komplikovanim odnosima na neki način on je narušen”, piše Olga Valjaeva.

“To je zakon balansa. U bilo kom odnosu, mora biti uspostavljen balans između “uzimanja” i “davanja”. Harmoničan odnos liči na hod gimnastičara po konopcu ispod krova cirkusa, sa dugom motkom u ruci. Gimnastičar može opstati samo ako balansira. A ako jedna strana motke prevagne – gimnastičar će se survati dole. Takođe, i odnos.

Kako narušavamo balans

Na primer, žena po svojoj prirodi voli da daje – da služi, da pomaže, da podržava. Pri tom za mnoge žene je problem da uzimaju. Da primaju poklone, komplimente, pomoć. U tom trenutku, čini joj se da će biti opet za nešto dužna. Mnogo joj je lakše da ne prihvata, da ne bi dugovala. I ponovo davala, davala, davala,…. To odlično znam po sebi. Upravo takvo ponašanje žene uništava vezu.

Isto tako, postoje ljudi koji su od detinjstva navikli da uzimaju – oni jasno znaju šta im je potrebno. To je “konzumerizam” i “parazitizam”. Oni rade to što im treba. I pokušavaju svuda i uvek da maksimalno uzmu. Istovremeno, ne vole da daju ništa – čak ni stare stvari. Mnogi ljudi ne vole da plaćaju poreze, ali veoma vole socijalna davanja i nadoknade. Takvih primera isto ima mnogo.

Naravno, većina od nas nije sto posto davalac ili sto posto primalac. U nekim situacijama, previše uzimamo, a u nekim previše dajemo. Ali važno je shvatiti da mora postojati balans u svim odnosima.

Ako sve vreme daješ i daješ, a ne uzimaš ništa – čovek pored tebe je u ogromnom dugu. To je kao da si mu obesio oko vrata ogroman kredit koji nikada neće otplatiti. Prvo, zbog toga što ti ne uzimaš od njega ništa. A drugo, i kamate se nakupljaju, i penali … Čovek ne može da živi sa takvim teretom – i on nema drugog izlaza nego da ode. A onda još bude okrivljen – jer sam mu ja dala najbolje godine svog života.

Ako sve vreme, ništa ne daješ, pre ili kasnije, partner se iscrpi. Doći će trenutak kada više ne može da daje. I on počinje da želi nešto za sve te godine. On traži, zahteva, vređa se, ljuti … Ako nisi spreman da nešto daš, ta je veza takođe osuđena.

Kako održavati balans?

Smatra se ako se dobije nešto dobro, uvek treba dati čoveku bar malo više. To jest, na primer, ako ti je dao čokoladicu, ti njemu sutra daj – dve. Posle toga on tebi – tri. A ti njemu – četiri. U takvom odnosu ljubav raste svakog sekunda. Jer u svakom momentu oboje misle o tome kako da usreće svog voljenog i daju mu malo više. Tu je sve jasno.

Ali postoji i druga razmena. Ako neko stvara bol drugome. Šta tada raditi? Sedeti i osmehivati se? Reći: “Velikodušno ti opraštam?” Da li to jača vezu? Ne.

Na primer, muž je prevario ženu. Dolazi sa pokajanjem. A žena i bez suza, i bez prekora, oprašta. Odmah. Šta se dešava? Njegov osećaj krivice se umnožava stotinu puta (ja sam takav gad, a moja žena je svetica!). Ona postaje veća od njega. I porodica je već osuđena. Ljubav kod njih umire, u takvom disbalansu, porodica ne može da živi. On će živeti sa njom zbog osećaja krivice. Ona zbog osećaja dužnosti.

Nije stvar u tome da ne treba oprostiti. Suprotno, treba oprostiti. Ali sa pozicije jednakosti. Sa sistemske tačke gledišta, u ovom slučaju potrebno je uzvratiti partneru nešto loše, ali malo manje.

To jest, kao odgovor na njegovu prevaru, žena je obavezna da napravi skandal, da ne razgovara sa njim neko vreme, i tako dalje. To jest, da ga povredi. Ali! Malo manje. I tada sve loše u porodici stremiće ka nuli.

Balans treba da bude svuda

Ali najvažnije, da se to odnosi na sve u okruženju. U odnosima u biznisu, na poslu, sa prijateljima.

Jeste li primetili da kada čovek izgara na poslu za mizernu zaradu, zbog nečega dobija otkaz?

Ili prijatelji kojima pomažete sve vreme, često su drski i prekinu odnos?

Isto tako, i biznis iz kog se neprekidno izvlači novac bez ikakvog ulaganja, pre ili kasnije umre.

To je prirodan zakon rasta i razvoja svega. Veoma je važno da naučite da poštujete balans. Važno je uzimati sve što nam daje partner, i davati toliko koliko je potrebno.

Jedini odnos u kom zakon radi malo drugačije je roditeljsko – dečji odnos. Roditelji uvek samo daju deci. Deca uvek samo uzimaju od roditelja. Da bi potom davali – ali ne svojim roditeljima, već svojoj djeci. To jest, treba uzimati i davati. Samo “u druge ruke”.

Energija teče od predaka prema potomcima, i nikada obrnuto. Ne možemo preokrenuti reku ljubavi unazad, a ako to činimo, rezultat će biti tužan.

Roditelji nam daju život, i to je neplativ dug. Naš zadatak je u tome da prihvatimo taj dar. Prihvatimo ga svim srcem. Pomirimo se sa tim da nikada nećemo moći da im to vratimo. Nikad. To je Božji dar koji primamo preko svojih roditelja.

Naš zadatak je u tome da prenesemo vatru života dalje – svojoj deci. I ne tražimo od njih da vraćaju dugove. Samo da gledamo kako oni prenose energiju svojoj deci i tako dalje.

Kako ovo primeniti

Sve napisano preporučujem da se primeni samo na sebi. Tek tada postoji mogućnost da se nešto promeni. Ne mislite o partneru, gde on spada. Već mislite – gde sam ja, šta ja radim, a šta ne.

Ako mnogo dajem, šta treba da radim? Neophodno je privremeno zaustaviti aktivno davanje. I učiti uzimati, ako daju. Ako ne daju, naučiti ne čekati kada će početi da davaju.

Ako mnogo uzimam, šta treba raditi? Privremeno prestati uzimati i početi učiti davati. Ako ne uzimaju, šta treba raditi? Kao minimum, prestati uzimati.

Kako izmeriti “više” i “manje” u smislu vraćanja malo više dobroga ili malo manje lošega? Meriti svojim sopstvenim osećajem i svojom sopstvenom savešću. Svako od nas unutar sebe uv+ek zna gdje je ta granica.

Da li se svuda vraća loše i je li to normalno? Sa moje tačke gledišta, nije normalno pretvarati se da je sve u redu. U bilo kojim odnosima neophodno je pomagati partneru da raste uključujući i pomoću kritike. Forma kritike može biti različita. Kao odgovor na prevaru – dužni smo da reagujemo, inače će se odnos u potpunosti razrušiti. Kao odgovor na trenutnu nezainteresovanost – raditi po sopstvenom nahođenju, u zavisnosti od stepena duševne boli.

Odnos je uvek razmena i kretanje. Može se kretati ili na više ili na niže. Ili odnos jača i razvija se, ili umire i degradira. Meni lično ovo znanje je pomoglo da razvijam odnose. Zato i pišem o tome.

Želim svima da nađete tu tačku u kojoj će vam biti komforno i lako da uzimate sve to što daje život, Bog i ljudi. A pri tom da isto tako lako i radosno dajete nešto što drugima daje život, Bog i ljudi”.

Izvor: www.cdm.me

Lepa Reč
About Lepa Reč 1704 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


17 + 1 =