Inženjer iz Černobilja otkrio koje stvari u seriji su lažne

Foto: Pixabay.com

Nekoliko sati nakon najgore nuklearne nesreće u istoriji inženjer Oleksij Breus ušao je u kontrolnu sobu reaktora broj 4 nuklearne elektrane u Černobilju. Time je direktno svedočio neposrednim posledicama te katastrofe koja se dogodila 26. aprila 1986. godine, javlja BBC.

Foto: IMDb

Breus je pogledao miniseriju kanala HBO koja govori o katastrofalnoj eksploziji reaktora i koja je zaradila najvišu ocenu za neku TV emisiju na filmskoj internetskoj stranici IMDB. S obzirom na to da je radio u elektrani od 1982. i da je sarađivao s mnogim osobama koje se spominju u seriji Černobilj, odlučio je i sam da oceni, odnosno prokomentariše tu emisiju.

Koliko je toga izmišljeno?

“Bio sam iznenađen što su nas uopšte tamo pozvali”, rekao je Breus o svom dolasku na posao jutro nakon eksplozije.

“Reaktor je izgledao ozbiljno oštećen, činilo se da nemamo tamo šta da radimo”, dodao je.

Smatra kako su neki događaji kojima je toga dana svedočio vrlo realno prikazani u seriji, ali da su neki u potpunosti izmišljeni.

“Černobilska katastrofa prikazana je vrlo upečatljivo, kao globalna katastrofa koja je pretila velikom broju ljudi. Takođe, emocije i raspoloženje među zaposlenima i državnim službenicima prikazani su vrlo precizno”, rekao je Breus.

“Međutim, neki tehnički detalji nisu sasvim tačni. Ne bih rekao da se radi o laži, već više o fikciji”, dodao je.

“No, ovo je baš laž”

U središtu TV priče nalaze se tri lika: direktor nuklearke Viktor Brjuhanov, glavni inženjer Nikolaj Fomin i zamenik glavnog inženjera Anatolij Diatlov. Oleksij Breus tvrdi da je način na koji su oni prikazani “ne samo fikcija nego potpuna laž”.

“Njihovi likovi su iskrivljeni i pogrešno predstavljeni, kao da su zlikovci. Nisu bili takvi”, kazao je Breus.

“Verovatno je Diatlov tako negativno predstavljen jer su ga na početku tako i doživljavali radnici elektrane i njegovi podređeni. No, kasnije se njihova percepcija promenila, objasnio je.

Sva trojica muškaraca osuđena su na 10 godina u radnom logoru zbog svoje uloge u černobilskoj katastrofi, a Krejg Mejzin, kreator serije, prikazao je Diatlova kao “pravog siledžiju” koji je kasnije davao neverodostojne izjave.

“Operatori su ga se plašili”, slaže se Breus. “Kada je bio prisutan, svi su bili napeti. No bez obzira na to koliko je bio strog, radilo se ipak o profesionalcu na visokom nivou.”

Foto: IMDb

Žrtve radijacije

Breus smatra kako je serija dobro prikazala učinak zračenja na ljudsko telo. Nekoliko sati nakon eksplozije razgovarao je s Oleksandrom Akimovom, voditeljem smene u reaktoru broj 4, i operatorom Leonidom Toptunovom. Obojica su predstavljena u seriji.

“Nisu izgledali dobro, blago rečeno”, rekao je Breus. “Bilo je jasno da su bolesni. Bili su vrlo bledi. Toptunovo lice je bukvalno postalo belo.”

U naredne dve nedelje Akimov i Toptunov umrli su u moskovskoj bolnici zbog akutnog radijacijskog sindroma (ARS).

“Video sam druge kolege koji su bili na dužnosti te noći. Koža im je bila svetlo crvene boje. Kasnije su umrli u bolnici u Moskvi”, dodao je.

“Nikada nigde drugde nije tako dobro prikazana izloženost zračenju, crvena koža, opekotine od zračenja i opekotine zbog pare, mada smo svi o tome međusobno razgovarali. Kada sam završio smenu, koža mi je bila smeđa, kao da sam se sunčao i dobro potamneo po celom telu. Delovi koji nisu bili prekriveni odećom, kao što su ruke, lice i vrat – bili su crveni“, opisao je Breus.

U nedeljama nakon eksplozije 29 radnika elektrane i vatrogasaca umrlo je od ARS-a, odnosno zbog izloženosti visokim dozama ionizirajućeg zračenja.

Požar je bio mnogo manji

Vatrogasac Vasilij Ignatenko, prikazan u seriji, bio je među prvima koji su stigli na mesto eksplozije kako bi se zaustavio požar. Vatrogascima nije bilo rečeno da postoji opasnost od zračenja, a Ignatenko je 13. maja 1986. godine preminuo zbog akutnog radijacijskog sindroma.

No, Breus se ne seća nikakvog požara kada je tog jutra došao na posao.

“Video sam oštećenje na reaktoru broj 4 i pumpe i opremu. Nije bilo dima ili vatre, samo para koje su stizale iz oštećenog dela elektrane”, rekao je.

“Vatrogasci su većinom polivali oštećeni reaktor vodom, ali taj tanak mlaz iz njihovih pumpi verovatno je ispario pre nego što je stigao do reaktora”, objasnio je Breus.

Jedna od najdramatičnijih scena u miniseriji prikazuje tri radnika elektrane koji su dobrovoljno otišli u podzemni tunel ispod oštećenog reaktora kako bi otvorili odvodne ventile. Naime, bilo je straha da bi sadržaj rastaljenog reaktora mogao doći u kontakt s vodom, pri čemu bi moglo doći do još jedne, daleko snažnije, eksplozije. Suprotno izveštajima da su trojica dobrovoljaca umrla od radijacijske bolesti, zapravo su sva trojica preživela.

Voditelj smene Boris Baranov preminuo je 2005., dok su Valerij Bespalov i Oleksij Ananenko još uvek živi i žive u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu.

“To je bio naš posao”, rekao je Ananenko. Njemu je u to vreme bila smena, dok su drugu dvojicu pozvali voditelji. Znali su gde se nalaze ventili, tako da su bili pravi ljudi za taj zadatak.

“Da nisam pristao, dobio bih otkaz. Kako bih nakon toga našao drugi posao?” rekao je Ananenko i ukazao na još neke netačnosti u mini seriji.

“Naša lica su bila samo delimično prekrivena, tako da smo mogli da razgovaramo međusobno. Nije nam ponuđena nikakva nagrada i niko nam nije tapšao kada smo se vratili. To je bio naš posao, zašto bi nam tapšali?” kazao je.

Foto: IMDb

Most smrti

U seriji stanovnici Pripjata požurili su na most u Pripjatu kako bi bolje videli eksploziju. Deca su prikazana kako se igraju u radioaktivnoj prašini koja pada s neba poput snega.

Navodi se kako je kasnije taj most postao poznat kao “Most smrti” jer je izveštaj pokazao kako su svi koji su tamo stajali navodno umrli od radijacijske bolesti.

No, Breus smatra kako je većina stanovnika Pripjata prespavala eksploziju. On je, na primer, za nesreću saznao tek kad je došao na posao sledećeg jutra.

“Nikad nisam čuo za mnoštvo ljudi koji su tokom noći posmatrali požar”, rekao je.

“Kada su me lečili u bolnici, pored mene je bio čovek koji je ujutro 26. aprila došao biciklom na taj most kako bi bolje video šta se dogodilo. Imao je samo blagi oblik akutnog radijacijskog sindroma. Drugi poznanik je imao sastanak sa devojkom blizu tog mosta. Nakon toga je imao neke zdravstvene probleme”, dodao je Breus.

KGB posvuda

Oleksij Breus smatra kako je serija pomogla da otkrije neke značajne nedostatke sovetskog sistema, ali da su u njoj prikazani i neki tipični stereotipi.

“Prikazani su mnogi stereotipi, tipični za zapadnjački prikaz Sovjetskog Saveza. Velike šoljice, votka, KGB svuda”, tvrdi Breus.

“Njene visoke ocene pokazuju da su ljudi još uvek zainteresovani za Černobilj. To nije samo lokalni interes, za malu grupu ljudi, već još uvek interes sveta”, zaključuje.

Izvor: DDL.rs

Lepa Reč
About Lepa Reč 1631 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


seven − 1 =