Donka Špiček – radost za decu Evrope

U ulici Pariske Komune, na jednoj zgradi stoji tabla na kojoj piše „U ovoj zgradi je živela Donka Špiček, osnivač „Radosti Evrope“. U nastavku, pored godine njenog rođenja i godine njene smrti, i svima poznati stih „Sve što raste htelo bi da raste“.

Kada u pretraživaču ukucate njeno ime, na prvih nekoliko strana izaći će vam vesti o njenoj smrti. Kao da se za njenog života o njoj nije imalo o čemu pisati. A imalo je, i te kako.

Donka Špiček rođena je u Beogradu. Nakon gimnazije, Upisala je i završila Višu pedagošku školu, odsek Ruski jezik i književnost, kao i Fakultet dramskih umetnosti, na odseku za Organizaciju pozorišnih delatnosti (današnja Produkcija). Radila je u Osnovnoj školi „Đorđe Krstić“ u Beogradu, ali je u široj javnosti ostala upamćena po svom radu u redakciji za decu i mlade u Televiziji Beograd od 1980 – 1995. godine.

To je bilo zlatno doba televizije za decu. Dovoljno je samo setiti se emisija poput „Ispeci pa reci“, „Na slovo, na slovo“, „Laku noć, deco“. Donkina misija bila je da deca imaju priliku da uče o pravim vrednostima putem edukativnih i njima prilagođenih emisija i da zbog toga izrastu u dobre, vredne i pametne ljude.

Bila je glavni i odgovorni urednik Redakcije Susreti Četvrtkom – poznate tribine za male Beograđane koja se održavala svakog četvrtka u Domu Sindikata u Beogradu. Tokom jednog od tih četvrtaka, Beograd je posetio dečiji hor iz Švedske, a deci se toliko svidelo gostoprimstvo njihovih vršnjaka, da nisu želeli da idu kući. Tada je Donka došla na ideju da organizuje manifestaciju „Radost Evrope“.

Pesmu „Sve što raste htelo bi da raste“ Duško Radović je napisao na Donkinu molbu, za pomenutu manifestaciju. „Radost Evrope“ predstavlja najveću i najstariju međunarodnu manifestaciju dečijeg stvaralaštva, koja traje već 49 godina. Održava se svake godine od 2. do 5. oktobra. Grad Beograd još uvek podržava i pomaže manifestaciju, a izvršni producent je Dečiji kulturni centar Beograd, čija je velika sala nazvana po Donki Špiček, bivšoj predsednici Upravnog odbora te ustanove.

Donka je do smrti isticala važnost rada sa decom. Smatrala je da je za to potrebno veliko odricanje, ali da je to ujedno i najvrednije ulaganje.

Smatramo da se njeno ulaganje isplatilo. I da je njena misija bila uspešna. Generacije koje su odrastale uz program koji je ona uređivala i dalje sa nostalgijom pamte sve dečije emisije. Što je najvažnije, pamte vrednosti koje su one zastupale i stvari kojima su ih naučile. Za te generacije, da se podsete, evo i sledećih stihova:

Tek što jutro zorom poče vedro, i dan razvi svoje belo jedro, al’ već veče, evo, pali svice, celom svetu sklapa trepavice. Vuk ti reče: „Dobro veče“, vuk ti reče: „Dobro veče!“