Da li su biblioteke sa solarnim napajanjem naša budućnost?

Fotografija: Pixabay.com

Otvorene biblioteke postale su deo svetskih inicijativa, a samim tim prošireno je i shvatanje čitalačkog iskustva. Veoma inovativan projekat realizovan je u Pančevu, dva u jedan, biblioteka na otvorenom i punjač za elektronske uređaje.

Reč je o unikatnoj polici sa knjigama koja se napaja preko solarnog panela i na inovativan način afirmiše čitanje, radi na ekološkom opismenjavanju i promoviše upotrebu solarne energije.

U ovom multipraktičnom projektu sve je autentično – koncept, forma,  čak i solarni panel neobičnog oblika specijalno projektovanog za ovu namenu. Ne treba zanemariti ni umetničku vrednost koju poseduje ova biblioteka, jer njena upotreba pruža puniju paletu mogućnosti i doživljaja od one klasične na koju smo navikli. Na njoj ništa nije slučajno, svaki detalj je pažljivo promišljen, tako i njena plava boja ima svoje mesto u simboličkoj postavci, jer plavo je boja beskraja, a beskrajno može biti i ljudsko znanje.

Ovo je bio izazovan projekat kako zbog same forme, tako i zbog lokacije, pošto se objekat nalazi u parku. Shodno tome morali su da se koriste materijali koji ne emituju nikakve štetne sastojke u životnu sredinu i koji su bezbedni za ljudsku upotrebu i za decu. Zbog oblika, dizajna i dimenzija, pri izradi nisu mogli da koriste klasične solarne ploče. Ceo sistem je vrlo efikasan, jer po mraku može raditi duže od deset dana bez ikakve dopune.

Pančevo je prvi grad u Srbiji koji je na inovativan način spojio tri važna segmenta: čitalaštvo, umetnost i ekologiju, stvorivši vrlo interesantan gradski mobilijar. Zbog svoje multifunkcionalnosti ova otvorena biblioteka ima tendeciju da postane mesto okupljanja različitih generacija.

 

Autor ovog nesvakidanšnjeg projekta je Luka Mladenović, mladi arhitekta i direktor Arhitektonskog biroa „ Dominante“ iz Beograda. Prema njegovim rečima, vrlo je važno da se mladi ljudi sa svežom energijom i svežim idejama uključuju u tako značajne projekte i dobijaju priliku da svoj talenat pretvore u kvalitetne radove.

Početkom 90-ih godina XX veka otvorena biblioteka je bila umetnička instalacija i društveni eksperiment koji se proširio izvan svojih prvobitno zamišljenih granica. U Beogradu je najpoznatiji primer otvorene biblioteke mogao da se vidi u Knez Mihailovoj ulici pri Goethe institutu, gde su knjige u najvećem broju slučajeva bile odnošene bez povraćaja ili zamene.

 

Nešto bolji primer predstavlja projekat otvorenih biblioteka u Čačku. Inicijativa Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis u Čačku račvala se u dva smera. Prvi – približavanje knjige i čitanja korisničkoj kategoriji lica na privremenom institucionalnom smeštaju, drugi – pružanje mogućnosti široj javnosti za novo čitalačko iskustvo. Kroz proširenje saradnje sa udruženjima građana i privatnim sektorom, otvorene biblioteke su postavljene i u prostoru nekoliko gradskih kafea.

Kada govorimo o otvorenim bibliotekama, govorimo o mladom svetskom fenomenu novog čitalačkog iskustva, a samim tim i o novim načinima percipiranja ovog fenomena. Projekat otvorene solarne biblioteke u Pančevu je nekoliko koraka ispred mnogih akcija ovog tipa, kako domaćih tako i svetskih, jer predstavlja inovativan spoj nauke i umetnosti, a ujedno na interaktivan način promoviše pozitivne vrednosti i služi kao mesto okupljanja.

 

Izvor:Anđela Dermanović , iSerbia

Lepa Reč
About Lepa Reč 1340 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


18 − nine =