Koliko puta ste se zapitali ko postavlja standarde USPEHA? Šta je za uspeh, i da li je doživljaj uspeha individualna stvar?
Merila uspeha su deo opštih normi jednog društva.
Uspeti u afričkom plemenu nije isto što i uspeti u Nemačkoj. Kada razmislimo o prioritetima ovih različitih grupa ljudi, dolazimo do zaključka da je uspeh na Zapadu duhovno primitivniji od uspeha u zemljama tzv. Trećeg sveta.
U potrazi za novcem, onim što se socijalno gledano smatra uspehom, čovek se sve više udaljava od sebe, svoje prirode, odnosno svojih iskonskih potreba. Srećom, postoje izuzeci, fenjeri koji svetle u mraku.
Čovek treba da pronikne u svoje nesvesno, u dubinu svog bića, da krene da ispunjava SOPSTVENE (razume se zdrave želje). Merilo ispravnosti postupaka na putu do ostvarenja cilja treba da bude jedno pitanje koje sebi stalno postavlja: Da li na putu ka ostvarenju/ostvarenjem ove želje povređujem SEBE/NEKOG DRUGOG? Ljudski gledano, po svim društvenim kanonima, odnosno normama koje određuju zdravu ličnost nije teško odlučiti šta je ispravno kada su u pitanju CILJ i SREDSTVA ZA OSTVARENJE CILJA. Ona krilatica ’Cilj opravdava sredstva’ često nije prikladna, jer zdravog čoveka (barem mentalno i duhovno) ne može da usreći povreda tuđih prava, naravno ni povreda sopstvenog integriteta, pre svega.
O svemu ovome, i mnogo čemu još govori nam Erih From u jednom od svojih najpopularnijih dela- Čovek za sebe.
Upoznajte sebe, i svoje želje, preispitajte sredstva pomoću kojih dolazite do ostvarenja svojih ciljeva.
Be the first to comment