Baze podataka se štite Zakonom o autorskim i srodnim pravima, kao i u legislativi EU, u vidu sui generis pravo. Ovim se ne dira u eventualna autorska prava koja postoje u samom sadržaju koji čini baza podataka. Baza podataka je zbirka podataka, autorskih dela ili drugih materijala, koja je uređena na sistematičan ili metodičan način, a baza može biti dostupna elektronskim ili drugim putem. Dakle, reč je o zbirci koja sadrži autorska dela ili podatke koji ne predstavljaju autorsko delo u smislu zakona.
Pod bazom podataka se smatra zbirka nezavisnih materijala, koji nisu u interakciji među sobom. Ovo praktično znači baze podataka nije recimo filmsko delo koje uključuje više autorskih dela (scenario, muzika itd) u interakciji.
Pod zahtevom da baza mora biti uređena na sistematičan ili metodičan način treba razumeti sledeće. Ako su materijali nasumično uneti u zbirku, tada nije reč o bazi podataka u smislu zakona. Kada je način uređivanja podataka van same baze, tada takođe nisu ispunjeni uslovi da postoji baza podataka – npr. internet pretraživači. Kod ovih pretraživača nema sistematične organizacije podataka unutar baze, već izvan nje – sistematičnost ima eksterni karakter. Međutim, ovo ne znači da se konkretne internet stranice ne mogu smatrati bazama podataka, ako ispunjavaju zakonske uslove.
Autor teksta: Ivan Todorović, advokatska kancelarija AKT Todorovic & Partneri
Be the first to comment