Život NEOBIČNO OBIČNE žene u Srbiji!

Sonja Kapetanovic
Fotografija: Sonja Kapetanović (privatna arhiva)

Postoje putevi koji se u tački ukrštanja mimoilaze. Svi bi se čudili ovom fenomenu, ali ne i oni rođeni na Balkanu. O mentalitetima, analizi psihe prema polu, starosti, poreklu, pripadnosti određenoj generaciji pisala su mnoga istaknuta imena iz sveta nauke i umetnosti. Najlepši romani i nagrade umetnika uručeni su zbog dela zasnovanih na ovoj tematici.

Najviše dela (da, čak i onih naučnih) posvećeno je ženi, i inspirisano je ženom.

Žene su simbol opstanka, hrabrosti, preporoda, greha, života, rata. Ne postoji pojam koji ne bismo mogli da pripišemo ženskom delovanju, direktno, ili iz senke, priznato, ili tvrdoglavo osporavano- značaj žena kroz istoriju neminovno je u svakom njenom slovu.

Kod nas, na Balkanu stereotipno žena je vrat porodice i društva samim tim. Kada se dođe do suštine te mudrosti, pripisana uloga uopšte nije omalovažavajuća, time je izjednačena sa muškarcem (nesvesno, ako ne drugačije). Međutim, naše žene nikada nisu težile radikalnom feminizmu. Suptilnost težnji borbe za prava kod balkanskih žena predstavlja pre svega borbu za ljudskost, očuvanje porodice, profesionalni napredak u karijeri, i zdravije društvo. U tome se ogleda nesebičnost, a Balkan svakako nije jedini primer, ali tu ćemo se zadržati.

Ono što svetu nedostaje, a što Balkan neguje kada su u pitanju žene jeste NEOBIČNO OBIČNA ŽENA. Ona nije tuđi san, ostvarenje želja svih muškaraca, zavist svih žena koje ne mogu da dostignu njen razvojni nivo… ona je priča za sebe, težnja ka ostvarenju sebe, i onih viših čovečanskih ciljeva koji prevazilaze svakodnevicu.

Neobično obična žena je svesna sebe i situacije u kojoj se nalazi, svesna ulaganja u sebe, i svoje okruženje. Ona nije žrtva, već heroj. Ona zna da se do velikih visina stiže malim koracima. Svesna je da se čovek ne spotakne o planinu, nego o kamen, da reka može biti prljava od izvora, a ne samo od ušća, da treba čuvati list, da bismo sačuvali svako drvo koje možemo. Ona analizira svoje poraze, i slavi svoje pobede, a i tuđe, svakako.

Viđena kroz moje umetničke vijuge, uz značajne primese realizma kom sam sklona bez obzira na bujnu maštu, gospođa Sonja Kapetanović je pravi primer neobično obične žene u Srbiji.

Ovom prilikom, Sonja je posvetila deo njene agende, odnosno svoje dragocene trenutke slobodnog vremena da odgovori na naša pitanja.

Sonja Kapetanovic
Fotografija: Sonja Kapetanović (privatna arhiva)

Kako vidite položaj žena u Srbiji? Da li ste zadovoljni napretkom našeg društva po pitanju prava žena, kako u karijeri, tako i privatno?

  • Ako bismo pristali da temelj uspeha nekog društva stavimo u kontekst posebnog ka opštem, bojim se da smo na polju individualnog razvoja, jačanju samosvesti, odgovornosti i samoaktuelizacije još uvek na mestu koje iziskuje ozbiljan napredak. Tako ne bih ostvarivanje prava odvajala od gorepomenutih procesa, jer pozivajući se na (ne)ravnopravnost bez prethodnog ličnog angažovanja žena će se nužno samu sebe staviti u položaj kojim će uvek biti nezadovoljna. S druge strane, svakodnevnim unapređivanjem i radom na sebi, dobijaće potvrde za koje neće tražiti argument u izvojevanim pravima.

Postoji li neka opšta definicija uspeha, i koja bi bila Vaša? Šta je Vama najvažnije za postizanje uspeha, nevezano za stereotipe uspeha koji globalno vladaju (profesionalni uspeh, ’lagani uspon’, ’dobra udaja, ’jak fakultet’, ’jaka veza’, ’čista sreća’, ’mamini i tatini sinovi’, i sl.) ?

  • Volim da pojednostavim stvar koje se prefiše mistifikuju. Za mene je uspeh-uspeti u onome što si zadao kao cilj. Kako nam mogućnosti nisu iste, tako nam se i ciljevi razlikuju, a najčešća zamka u koju upadamo jeste da ostvarujemo neželjene uspehe  gledajući upravo te stereotipne ciljeve. Znate, danas možda više nego pre imamo problem sa ličnim integritetom, a samim tim smo i nesnađeni po pitanju identiteta i otuda imamo čitav spektar epiteta koji opravdavaju nečije uspehe. Smatram, da pre svega treba da budemo potpuno iskreni u pogledu  ličnih doživljaja i sebe, i sveta oko sebe, i da shodno tome formiramo svoju meru uspeha.

Kada biste morali da upakujete svoju biografiju u 5 rečenica (onu životnu), kako biste je opisali?

  • Život nije CV, život je sve što radimo, proživljavamo, osećamo, gradimo ili potiremo u procesima u kojima nastaje ono što ulazi u naš  CV. Mimo svega što se može naći u mojoj biografiji, najvažnije je da sve što sam radila bilo je u svrhu da dam najbolje od sebe. Ja sam žena koja je (ne)svesno spoznavala svoju ličnost i sada sa 40 godina imam vrlo jasna očekivanja, planove i stremljenja. Moja biografija, sudeći po idejama, u ovom trenutku nije ni blizu konačne.

Koje Vaše osobine su najviše doprinele da postanete žena kakva ste danas? Na šta ste posebno ponosni, da li su i neke mane doprinele tome?

  • Tek kada sam došla u određene godine postala sam svesna svojih vrlina, a tek sam u poslednje vreme svukla sa sebe nelagodu da o njima glasno govorim. Moje insistiranje na kompletnosti pre nego na izuzetnosti dovelo me je da sam sada “od svega po malo”- nisam žena od blistave karijere, niti majka koja je svom potomstvu izgradila  savršene putokaze, nisam preterano uspešna u hobijima, uošte uzev dosta stvari radim prosečno, ali zato ništa ne zapostavljam. Nisam dozvolila da svoj perfekcionizam usmerim na samo jednu stvar, već se trudim da mnogo stvari održavam na pristojno visokom nivou očekivanja od sebe. Iskrenost, doslednost svojim uverenjima, čovekoljublje i dobronamernost osobine su koje izuzetno cenim kod drugih ljudi jer su deo mog vrednosnog sistema.
  • Ipak, volela bih da sam istrajnija u sprovođenju svojih planova i da imam više strpljenja, naročito za ljude koji su mi dragi.

Verujem da ste žena koja smatra da ne treba imati idole, odnosno uzore, ali da li biste naveli nekog čiji Vam se stil života posebno dopada? Ne mora biti javna ličnost, čak ne morate ni da imenujete, dovoljno je opisati taj stil.

  • Ako sam nešto naučila to je da svako može biti naš učitelj i da su nam pouke i lekcije svakodnevno pred očima. Kada je u pitanju stil, došlo je vreme kada nije upitno da li je nečiji stil dopadljiv ili ne, već da li ga uopšte ima jer on je usko povezan upravo sa integritetom ličnosti i ne može se tumačiti površno u kontekstu vizuelne prezentacije. Nevažno je šta nosite koliko to kako se nosite i u tom smislu svaka žena u čijoj pojavi dominira jaka ličnost za mene inspiracija. Bez obzira što je danas dozvoljeno gotovo sve i dalje cenim žene koje znaju da prilagode svoj modni izražaj situaciji i okruženju. Možda sam jedna od retkih koja smatra da žena nije najlepša u džinsu i beloj majici, i u tom smislu sam veliki protivnik lažne ležernosti koja se graniči sa neprimerenošću. Žena je ipak najlepša u odeći koja je za nju stvorena-haljini.

Da li imate neko omiljeno literarno štivo, teme kojima se uvek vraćate u izboru knjiga, omiljenu knjigu, pisca?

  • Čitam isključivo knjige koje imaju literarnu vrednost, napisane bogatim književnim jezikom. Volim pisce koji u svoje romane utkaju likove i dešavanja po principu univerzalnosti, distancirane od vremenske i prostorne odrednice- one koji se bave Čovekom kao temom.

Koje Vam se slikarsko delo najviše dopada, i zašto? Imate li omiljenog slikara?

  • Smatram da svako ko u sebi ima makar malo interesovanja prema umetnosti nema ni omiljenu knjigu ni muzičko ili slikarsko delo, jer samim tim stavlja tačku na mogućnost novih doživljaja unapred osuđujući sve buduće na impresiju manju od zadate.
    Ipak, pred Moneovim platnima bih mogla da stojim satima…

Od svih umetničkih oblasti, da li posebno izdvajate neku, i zašto? Da li ste razmišljali, ili se već bavite nekom umetnošću, barem iz dokolice?

  • Smatram da nemam talente da umetnost stvaram, ali da imam dara da je konzumiram, a to je, čini mi se sreća veća od što inače mislimo.
Andrijana Sedić
About Andrijana Sedić 14 Articles
Rođena 1992. krizne godine, 3 meseca ranije nego što treba, pa i ako zakasnim- stižem uvek u pravom trenutku. Za život ne može biti rano, već samo kasno. Svima savetujem da budu učesnici u svom životu, a ne samo posmatrači. Zaljubljenik sam u umetnost, prirodu i kreativne industrije. Po profesiji sam diplomirani ekonomista u TURIZMU I HOTELIJERSTVU. Po opredeljenju sam sanjar. Život me kad kad gurne u realizam, ali mi apstraktni se svuda snalazimo, jer svet znamo da posmatramo u više oblika, i svemu dodamo magiju.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


nineteen − 3 =