Svi smo čitali čuvenu priču iz Biblije o Noju koji u potopu spašava floru i faunu, a nesvesno vodi i neprijatelje svih tih vrsta koje će biti ugrožene njihovim dejstvom. Neverovatno je da čovek može da uništi svet od kog je zavistan, i to bezuslovno, svet koji je vrstama i prostim zbirom brojniji od ljudskog u svakom mogućem pogledu.
Kakvu sliku imamo danas? Da li je Bora Čorba u pravu kada se pita: ‘O, da li je ljudski rod zaslužio ‘Nojev brod ‘, možda je to samo varka, i ne postoji ‘Nojeva barka ‘!?
Ovih dana smo svedoci strašnih uragana, požara, žega, visokih temperature tamo gde klima treba biti umerena, niskih temperatura tamo gde su žarka leta. Zaista se treba upitati: ‘Kuda plovi ovaj brod?’, i kada je Šreder preuzeo kormilo od plemenitog Noja?
O ovoj temi razgovarali smo sa našom eminentnom predstavnicom ove stručne oblasti u Srbiji Bojanom Bogojević.
Ovom prilikom citiramo segmente njene bogate radne biografije:
- Diplomirani pravnik – sa položenim pravosudnim ispitom;
- Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja
- Expert za EU
- UN Accredited Climate Change Teacher ( prvi u Srbiji i regionu)
- Autor
U Beogradu je završila gimnaziju Sveti Sava, a kasnije je diplomirala i završila postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pravosudni ispit položila u Beogradu.Dodatno se obrazovala u vodećim školama za talente kao što su : London School of Economics and Political Science; UN ; Humanitarian Leadership Academy; F.A.v Hayek Institute for Austrian school of Economics; UN Department for Economics and Social Affairs …).
Koautor je dve knjige iz oblasti prava i korporativnog upravljanja i jedna je bila predstavljena na poslednjim South East European Legal Days 2019. održanim u Maju u Hotelu Metropol – Beograd.
Bojana je objavila preko 50 profesionalnih tekstova na više od 35 portala u Srbiji, regionu , posebnoj platformi Long Term Economy i u USA. Tvorac je aktivnog izuzetno cenjenog i posvećenog bloga o Pravu i korporativnom upravljanju zahvaljujuci kome mnogi mediji imaju saradnju sa njom bojanabogojevic.wordpress.com
Aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima, redovni predavač na manifestacijama i učesnik stručnih tv emisija. Kao predstavnik civilnog sektora učestvovala je u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u izradi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost sa akcionim planom i u izradi akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji.
Aktivno govori engleski jezik, a služi se nemačkim i ruskim jezikom. Stručna je saradnica Adria media Group ( Yumama) za pravnu oblast, Magazina Mama ( ” Reč stručnjaka ” -pravna oblast ) i nezavisne i neprofitne organizacije – Centar za mame iz oblasti radnog prava. Uža pravna specijalnost joj je korporativno, privredno, radno i građansko pravo u kojim domenima ima bogato radno iskustvo kao konsultant.
Tokom svoje karijere je bila korporativni i pravni savetnik vodećim domaćim i stranim, javnim i privatnim kompanijama, kao i Univerzitetima.
Bojana Bogojević je inovativna i pragmatična u svom pristupu kako bi klijentima obezbedila najbolju zaštitu.
Bojana veruje u vladavinu prava, opšte dobro i održivi razvoj. Smatra da je regionalni i međunarodni dijalog ključ za buduću stabilnost i prosperitet. Zalaže se za rodnu ravnopravnost i poštovanje ljudskih prava.
Članica je i predstavnik Srbije u tri međunarodne organizacije:
- Global Goodwill Ambassadors- Chair Serbia & Global Legal and Corporate Advisor : globalgoodwillambassadors.org/gga-country-chairs ;
- Long Term Economy Chair Serbia lteconomy.it/en
- Federal Association for the Advancement of Visible Minorities – International Goodwill Ambassador for the Environment –afpmv-faavm.org/
Takođe je članica i stručnih udruženja: Udruženja pravnika u privredi Republike Srbije i EIGE – Network of Institute of Gender Equality.
Dobitnica je i počasne nagrade – Women’s Empowerment Humanitarian Award.
Fotografija: Bojana Bogojević (privatna arhiva)
LR: Za početak bismo želeli da znamo zašto ste odabrali baš ovu oblast, a iz biografije se svakako vidi Vaša svestranost i izgrađena svest o socijalnoj politici kojoj su takođe potrebne korenite promene (koje su i započete) u ovom sistemu?
Kao prvo želim da Vas se zahvalim što ste prepoznali važnost ove iznad svega globalne teme i odlučili da joj posvetite pažnju. Odlučila sam se zbog toga što je u svetu održivog razvoja sve povezano, klimatske promene su cilj održivog razvoja broj 13. A iznad svega što mi se još kao maloj urezao u sećanje deo filma u kome se ljudi bore za hranu u obliku pločica, a gospodin od nekih 80 godina plaća agenciji za umiranje da mu daju injekciju I da dok napušta svet u kome živi na ekranu gleda biljni i životinjski svet koji je nekada postojao na planeti. Ne sećam se kako se zove, ali je za mene bio dovoljan da ga upamtim za ceo život i da znam da ću se boriti makar bila David protiv Golijata za bolji svet.
LR: Koliko daleko su ljudi otišli u razornim aktivnostima po svoj jedini mogući veliki dom, odnosno našu planet Zemlju? Da li se dalji krah može svesti u neke podnošljive granice koje sprečavaju dalje razaranje?
Ovo je veoma teško pitanje, jer kao krivca moram da oznacim sve nas. Ljudi su glavni krivci, odnosno njihove akcije dovode do klimatskih promena. Dalji negativni tok razvoja situacije može se zaustaviti preduzimanjem pravilnih i globalnih akcija I aktivnosti. Bez brige, adekvatnim pristupom se možemo izboriti, ali nema vremena za odlaganje, a sto je najvaznije aktivnosti trebaju biti stalne. Jer u suprotnom stalno ćemo imati povraćaj u pređašnje stanje.
LR: Koji su Vaši ključni saveti borbe za pobedu ljudske savesti kada je u pitanju svakodnevno obraćanje pažnje na sitne detalje koji su od pomoći za očuvanje životne sredine?
Smatram da je kao u svakoj oblasti od izuzetne važnosti da se edukujem iz oblasti klimatskih promena, jer tek kad shvatimo koliko su razorne posledice naših aktivnosti i da one ne pogađaju samo planetu već imaju uticaj na sve stanovnike na njoj drugačije ćemo se odnositi prema našim izborima. Isto tako ćemo postati svesni da nečiji odabiri na isti način negativno mogu da utiču na nas.
Znate 29.07.2019. Je bio Earth Overshoot Day – dan kada smo potrošili resurse koje zemljini ekosustavi mogu da obnove u toj godini.
Zastrašujuće je to što je ovo najraniji datum od 1986.od kada je uvedeno praćenje.
Koje Vaše navike smatrate korisnim i primenjivim, a koje zahtevaju čak najmanje truda, a mogu dati značajne efekte u energetskoj efikasnosti i održivom razvoju?
Što se tiče oblasti klimatskih promena svi možemo primeniti par stvari, a to su:
- Da jedemo manje mesa, odnosno govedine i jagnjetine, ili da je menjamo sa piletinom, jer nismo svi u mogućnosti da budemo vegetarijanci ;
- Da kupujemo sezonski voće i povrće , kao i ono koje je sa našeg podneblja;
- Da smanjimo potrošnju fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta;
- Da više koristimo javni prevoz ;
- Da bacamo manje hrane;
- Da u kupovinu nosimo cegere;
- Da smanjimo upotrebu plastike, a kad moramo da koristimo onu koja je predvidjena za visekratnu upotrebu;
- Da stedimo energiju, tako što ćemo gasiti one sijalice i uređaje koji nam nisu potrebni.
- Da recikliramo, ili bar odlazemo na mesta koja su predviđena za to;
- Da ne pravimo divlje deponije;
- Da sto više čuvamo prirodu.
LR: Postavite sebi pitanje koje Vam do sada novinari nisu postavili, a želeli biste da jesu.
Da li ljudi u Srbiji i regionu žele znanje iz oblasti klimatskih promena ?
Apsolutno da. U okviru Adria Media Group d.o.o. urednica portala Yumama Nataša Đorđević Misić I ja smo snimile već dva podcasta iz oblasti klimatskih promena, a kontaktirana sam od strane medija u regionu i u Srbiji , čak i od magazina Eys iz Australije. A 08.09.2019. godine sam u Topcideru u okviru Organic festa drzala izuzetno posećeno predavanje. Ljudi su željni znanja, spremni da ga prime, samo im ga je potrebno dati. A ja sam spremna da učinim što je do mene za dobrobit jedinog nam zajedničkog doma.
Ne zaboravite niko nije izuzet od klimatskih promena, na nesreću one ne diskriminišu.
Be the first to comment