Violeta Todorov: Sportisti su najbolji primer za istrajnost

Kada si počela da se baviš paratekvondom? Zašto si odabrala baš taj sport?

Počela sam da treniram leta 2017. godine. Poznavajući sebe i svoju sklonost ka sportskim aktivnostima, tekvondo sam izabrala, pre svega, zato što je borilačka veština. Veoma dobro sam se pronašla u njemu baš zbog toga što sam puna energije, izdržljiva, hrabra, uporna i borbena. Iz tog razloga sam se odlučila baš za taj sport.

Možeš li da nam opišeš kako je proteklo svetsko prvenstvo u Antaliji sa kog si se nedavno vratila osvojivši bronzanu medalju?

Bila sam veoma uzbuđena zbog odlaska u Antaliju. Nikada nisam boravila u Turskoj ranije, a osim toga, dodatno me je uzbuđivala činjenica da ću nastupati na Svetskom prvenstvu, a to nije mala stvar. Oduševila me je njihova kultura, ljubaznost i srdačnost. Smeštaj u predivnom hotelu i hrana bili su sjajni. Upoznala sam mnogo ljudi iz svih krajeva sveta. To i jeste ono što najviše volim.

Ipak, povod zbog kog smo se tamo okupili je veliko takmičenje i mi kao takmičari osećamo rivalstvo. Što se tiče ljudi iz reprezentacije, pružamo podršku jedni drugima, hrabrimo se i tešimo. Najveću podršku smo ipak dobili od našeg trenera. Sa ovog putovanja donosim toliko pozitivnih utisaka , toliko energije, toliko novih prijateljstava i, naravno, vrhunac svega je medalja, na koju sam toliko ponosna!

Koja je najdalja destinacija na koju te je odveo sport? Voliš li putovanja sa kolegama iz reprezentacije?

Najdalja destinacija je London. To je grad u kom sam se prvi put takmičila i osvojila prvu medalju. Reč je o bronzi na svetskom prvenstvu. London simbolizuje početak moje karijere. Inače, obožavam putovanja i svoje kolege iz reprezentacije. Reči kojima bih njih opisala su: duhoviti, nasmejani i pozitivni ljudi. Zaista je zabavno i prijatno boraviti u njihovom društvu.

“Formula uspeha je 10% talenat i 90% rad.” Slažeš li se sa tom tvrdnjom?

Rekla bih da mi je potpisivanje ugovora potvrdilo da imam talenat u koji verujem. Sada to više nije pitanje poverenja, mog talenta ili fizičkih predispozicija, nego daljeg učenja i napornog rada. Dakle, slažem se sa tom tvrdnjom.

Da li si tokom karijere menjala trenere. Koliko je odnos sa tranerom važan za tebe?

Nisam menjala trenere i mislim da je odnos sa trenerom jedna od najvažnijih stvari kada ste u svetu sporta. Trener je osoba koja najbolje poznaje naše sklonosti i mogućnosti, mnogo truda ulaže u nas, vrši psihičku pripremu u cilju sto boljeg rezultata na takmičenjima koja nam predstoje.

Još jedan od tvojih talenata je crtanje i slikanje. Šta te inspiriše kada stvaraš živopisne slike?

Inspiriše me promena fokusa, kako bih ljudima pokazala kako je svet mnogo šareniji i zanimljiviji nego što mnogima deluje na prvi pogled. Kada stvaram, na umu imam prizore iz svakodnevnog života, sa putovanja, sećanja na drage uspomene i na osnovu svog raspoloženja ih kombinujem.

Kako je protekla izložba tvojih radova? Na kakve reakcije si nailazila?

Veoma sam zadovoljna kako je proteklo sve u vezi sa izložbom, upoznala sam veliki broj ljudi koji su pokazali interesovanje za moj rad i neretko oduševljenost slikama. Neki su bili zatečeni mojim radovima, a sve to me je ohrabrilo. Sklopila sam nova prijateljstva sa ljudima i zahvaljujući izložbi počela sam i saradnju sa nekima od njih. Sve u svemu, to je jedno značajno i pozitivno iskustvo.

Na koji način najčešće trošiš slobodno vreme? Imaš li još neki hobi?

Mnogo obaveza imam u poslednje vreme, pa je moj hobi postalo ispijanje šoljice kafe, izlazak sa prijateljima i igranje u ritmu muzike. Ranije sam bila član kluba “Studio free dance” u Zrenjaninu. Ples me takođe ispunjava.

Imaš li neki savet za naše čitaoce kako da motivišu sebe kada se nalaze u teškim situacijama?

Ponekad je dovoljno da nas na velike stvari motiviše svega nekoliko mudrih i uspešnih ljudi. Kada se radi o istrajnosti, borbi i uspehu najbolji primer za to jesu sportisti. Moj životni moto i moto za čitaoce je: “Nikada ne odustaj, budi jak(a)!”

Izvor: autor Jelena Čolović, iSerbia