Običaji koji se vezuju za Badnji dan

Badnji dan je dan koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku, Božiću. Običaji vezani za ovaj dan počinju već u rano jutro, kada domaćin i njegov najstariji sin seku badnjak.

To je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje je zapravo simbol onog drveta koje su pastiri doneli Mariji i Josifu da založe vatru u pećini u kojoj se rodio Isus Hrist.

Seče se tako što se domaćin prvo tri puta prekrsti, drvo se obara iz tri udarca sekirom i treba da padne ka istoku. U nekim krajevima je običaj da se badnjak zalije vinom.

Dok se u selima badnjak seče, u gradovima se kupuje. Svejedno da li je ubran ili kupljen, badnjak se stavlja ispred kuće i unosi se tek kada ukućani planiraju da sednu za večeru.

Običaj je da se na Badnji dan, sa vidnih mesta sklanjaju svi oštri predmeti u kući kao što su noževi, makaze, igle, vretena. Domaćice toga dana čiste i raspremaju kuću, jer se tokom tri božićna dana kuća ne čisti.

Badnji dan se slavi porodično, što znači da su svi toga dana kod svojih kuća, ne ide se u goste i ništa se ni od koga toga dana ne pozajmljuje, niti se kome šta daje.