KO JE RODITELJ 21.VEKA?

Izvor:Pexels.com

Kao i svako vreme i naše donosi određeno breme. Naši roditelji su imali građanski rat, eksplicitni kriminal na ulici i inflaciju (kao i 2 marke platu), a današnji roditelji: traume iz rata, besparicu, internet, socijalne mreže i rijaliti šou, kao i implicitni kriminal na ulici. Oba vremenska perioda su poprilično teška za obe generacije i pred nama je veliko pitanje: kako vaspitavati dete u ovo “ludo” vreme?

 

Veliki broj današnjih roditelja smatra da je period naših baka i deka bio idealan za vaspitavanje, i da je njima bilo lakše zato što su roditelji bili “poštovani” od strane svoje dece, znalo se ko je gazda u kući (“a ko vodu nosi i otvara kapiju”) i država se nije mešala u porodične odnose (tj. nije bilo socijalne službe).

Međutim, ja sam lično zahvalna današenjem vremenu zato što danas ima mnogo istraživanja (koja su pri tome dostupna) čiji rezultati nam govore šta je je dobro raditi prilikom vaspitavanja dece, a šta izbegavati. Pre samo 15 godina o tome se nije toliko pisalo, nije se toliko istraživalo (bar ne na našem području) i sada je idealno vreme da promenimo loše navike vaspitanja naših predaka i primenimo one koji su se pokazale ispravne i koje daju dobre rezultate.

Naravno, i 21. vek je doneo neke nove izazove u vaspitavanju dece i sa njima se treba suočiti i izboriti.

Najčešći izazovi na koje roditelji nailaze su zapravo u njihovoj glavi, a evo i načina kako se boriti sa njima.

 

  • Izazov #1

Percepcija roditelja da je sve manje metoda adekvatnog vaspitavanja dece otkad je metoda kažnjavanja  batinama počele da biva osuđivana (i kontrolisana od strane države).

Iako mnogo roditelja veruje u ovo, istina je potpuno drugačija. Zapravo, primena fizičke kazne i ćuška po guzi je vrlo jednoličan i nekreativan način disciplinovanja deteta. Postoji mnogo drugih kreativnijih metoda pomoću kojih možete da usmeravate dete, a da se uopšte fizički ne trošite. Bolje je da idete na rekreaciju, nego da na ovaj način gubite energiju. Mnogo je korisnije za zdravlje. Pri tome, gradite vrlo prisan i prijatan odnos sa svojim detetom.

 

  • Izazov #2

Percepcija roditelja da nikad nisu više radili, a nikad manje novca zaradili.

Verovanje je da novca nikad dovoljno, a realnost je da oko nas ima toliko mogućnosti da se on potroši, da ga nekad “uložimo” u potpuno nebitne stvari, ali je važno da smo zadovoljili naš unutrašnji impuls za kupovinom. Zapravo nije u količini novca, nego u količini našeg apetita. Iako kupovina može imati trenutno terapeutsko dejstvo, kupovati detetu (pa i sebi) skupe igračke i odeću (non-stop) neće zameniti ljubav. Zvuči kao kliše, ali su ovu činjenicu mnoga istraživanja i potkrepila.

 

  • Izazov #3

Percepcija roditelja da zbog umora nemaju snage da provode kvalitetno vreme sa svojom decom.

Istina, umor je nešto što jeste deo života svakog roditelja 21.veka. Umorni smo i od rada u kancelariji, i od mnogo informacija koje pristižu sa svih strana (koje jedva stignemo da preradimo), i od svakodnevnih kućnih obaveza, i od toga da smo pod stalnim strahom da ne izgubimo posao (zato što verujemo da je teško naći drugi siguran posao), a opet moramo da hranimo porodicu…

Ova kolektivna anksioznost može potpuno da nas zaokupira i utiče na to da zaboravimo na sva zadovoljstva u životu. Radimo kako bismo osigurali budućnost koja nikako da dođe. Onda smo iscrpljeni. Istina je da je mnogo stvari na ovom svetu nesigurno, ali to nije razlog da zbog straha od budućnosti, mi ne uživamo u sadašnjem trenutku sa svojom porodicom, decom i prijateljima. Kada razmišljamo o sadašnjem trenutku kao vrednom življenja, umor i nije neka prepreka.

Izvor:Pexels
  • Izazov #4

Percepcija roditelja da dete ne vaspitavaju samo oni, nego i neka treća osoba u kući

Zapravo, ovde su roditelji potpuno u pravu iako zvuči paranoično. Ukoliko uzmemo u obzir da deca više nisu na ulici već kraj računara, telefona i televizora, i u isto vreme roditelji sve manje mogu da isprate njihov način govora i njihova interesovanja, onda mi je potpuno logično zašto mnogi imaju utisak da nisu oni jedini roditelji u kući. Od ovog “trećeg” roditelja mogu da nauče: da je rešavanje konflikata agresijom potpuno normalno i ok, da je normalan život onakav kakav ga vode zvezde rijaliti programa i da je potpuno u redu opijati se (alkoholom ili drogama). To su, dakle, televizija i socijalne mreže.

Kako deca ne bi u potpunosti pala pod uticaj ovog “trećeg” roditelja, potrebno im je postavljati granice kada su ove privilegije u pitanju. Međutim, to treba raditi kreativno i vrlo mudro, kako se ne bi izgubio autoritet, kao ni topla, otvorena i iskrena komunikacija sa detetom.

 

Šta možemo da zaključimo iz ovoga?

Iako je izazova u 21. veku mnogo, potrebno je da se svaki roditelj naoruža psihičkom snagom i tehnikama kako bi se zdravo nosio sa njima i kako bi ostao dobar roditelj svojoj deci. Svako od nas ima svoje kapacitete u prevladavanju stresa i unutrašnjih frustracija. Dugogodišnji ratovi, izbegličke krize, političke promene su imale uticaj na svakog od nas tako što su istanjile naše psihološke odbrane od stresa.

Roditelj 21. veka želi da se na pravi način suoči sa svojim izazovima i unutrašnjim problemima. On će priznati ukoliko to ne može sam i reći da je to OK, a onda će potražiti profesionalnu pomoć psihologa. On zna da će mu psiholog pomoći da psihički ojača za predstojeće izazove u odrastanju svoje dece.

Roditelj 21. veka želi da oseća unutrašnje zadovoljstvo i smirenost, zato što zna da zadovoljan roditelj znači srećno dete.

Izvor:Najboljamamanasvetu

Lepa Reč
About Lepa Reč 1475 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


two × 4 =