7 trikova koji će vam pomoći da ubedite druge u sve što poželite

Fotografija: www.shutterstock.com

Iako ste izneli nepobitne dokaze i besprekorne logičke argumente, ne uspevate da nagnate druge da promene mišljenje. Razlog je u tome što ljudski um nije računar, koji deluje isključivo po racionalnim principima. Ako to zanemarite, čak i najveći napori da ubedite druge neće uroditi plodom.

Određena pravila funkcionisanja mozga ipak postoje i ako ih savladamo, to će nam pomoći da stvari obrazložimo na način koji će drugi ljudi smatrati ubedljivim.

Teli Šarot, profesor kognitivne neurologije Univerzitetskog koledža u Londonu i autor knjige “Uticajni um: Šta mozak otkriva o našoj moći da menjamo druge” identifikovala je 7 činilaca koji utiču na našu sposobnost ubeđivanja.

Ranija uverenja

Kada pokušavate nekoga da ubedite u nešto, uzmite u obzir sadašnje stavove te osobe. Vojna strategija govori da je glupo direktno napadati utvrđenja, a isto važi i za ljudski um. Čim počnete da govorite ljudima da nisu u pravu, imate problem.

Fotografija: www.shutterstock.com

Počnite od onoga što vam je zajedničko. Ako neko veruje da je opasno vakcinisati decu, ništa nećete uraditi ako mu iznesete dokaze da to nije tačno.

Prebacite fokus na “poboljšanje zdravlja dece”. Tako ćete se pomeriti s mrtve tačke i usmeriti komunikaciju u željenom smeru.

Osećanja

Svi znamo da raspoloženje utiče na to kako ćemo proceniti određenu situaciju. Neurološka istraživanja pokazuju da se bolje razumemo ukoliko su nam mozgovi emocionalno usklađeni.

Fotografija: www.shutterstock.com

Našalite se. Ispričajte anegdotu.

Ne pokušavajte da utičete na sagovornika racionalnim argumentima pre nego što se povežete na emocionalnom nivou.

Podsticaj

Ukoliko očekujete nešto od nekoga, mnogo će vam pomoći ako mu ukažete na prednosti koje će imati od toga. Izgledi za nagradu pobeđuju strah kada ljude treba naterati da deluju.

Fotografija: www.shutterstock.com

To je i razlog zbog koga video-igrice stvaraju zavisnost. Ipak, nemojte zaboraviti ni drugu stranu jednačine. Kada želite da sprečite ljude u nečemu, upozorenja na moguće negativne posledice delotvornija su od nagrade.

Nezavisnost

Ljudi su biološki tako sazdani da se dobro osećaju kada drže stvari pod kontrolom.

Fotografija: www.unsplash.com

U takvim okolnostima osećamo se srećnije i zdravije. Kris Fos, bivši pregovarač FBI sa otmičarima, kaže da je u takvim prilikama veoma važno da drugoj strani pružite osećaj da kontroliše situaciju.

Prema tome: ako nekoga želite da ubedite u nešto, ne naređujte, već ponudite mogućnost izbora. Ne govorite sagovorniku šta da radi, već mu postavljajte pitanja i usmeravajte ga.

Radoznalost

Ljudski um traga za pozitivnim informacijama i nastoji da izbegne negativne. Kada lekari kažu ljudima da sumnjaju, recimo, na Hantingtonovu bolest, retki su oni koji se podvrgnu odgovarajućim testovima.

Fotografija: www.shutterstock.com

Druge studije pokazuju slične rezultate kada je reč o testiranju na HIV i rak dojke. Ljudi najčešće ne žele da čuju loše vesti.

Prema tome: predstavite informaciju kao pozitivnu i izazvaćete radoznalost sagovornika. Kada čujemo nešto što dobro zvuči, ali je informacija nepotpuna, naš mozak teži da “popuni prazninu”.

Stanje uma

Kada imamo osećaj da smo u opasnosti, osetljiviji smo na negativne informacije.

Kada se loše osećamo, instinktivno igramo na kartu sigurnosti, čak i ako to nije najpametniji potez. Istraživanja pokazuju da kada autsajderski fudbalski tim počne da gubi, počinje da igra konzervativnije.

A to je veoma loša strategija ukoliko je konkurent bolji od vas.

Fotografija: www.pixabay.com

S druge strane, kada se dobro osećamo, spremniji smo na rizike. Naučnici kažu da pozitivne emocije podstiču ljude da češće igraju loto. Prema tome, izložite svoje želje u skladu sa sagovornikovim raspoloženjem.

Ukoliko je loše volje, pre će prihvatiti bezbedna rešenja. Kada je dobro rasopoložen, prihvatiće rizičnije ideje koje donose veliku korist.

Drugi ljudi

Ljudi su socijalna bića. Prija nam osećaj da delujemo nezavisno i da mišljenja drugih ljudi ne utiču na nas, ali istina je da utiču – do te mere da ih pratimo čak i ako to može biti opasno po život.

Fotografija: www.shutterstock.com

S druge strane, takođe je istina da kada su drugi ljudi uvereni u nešto, i mi smo skloni da to vidimo pozitivno. Ukoliko prikažete svoj stav kao uverljiv i popularan, daćete mu veću težinu, jer svi kul klinci to rade.

Izvor: www.ddl.rs

Lepa Reč
About Lepa Reč 1631 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


20 − sixteen =