Roman Foliranti prvi je roman Mome Kapora. Objavljen je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka kao posledica prekomerne dokolice i nadomešćivanja urođene hercegovačke i mladalačke lenjosti.
Foliranti su zapravo vrsta opravdanja i piščev dokaz da radi nešto vredno sa svojim životom. Tako je predstavio publici svoju raskošnu jednostavnost, pa je ubrzo pukao tiraž i postao omiljen svim generacijama širom zemlje, a naročito omladincima.
Ko su Foliranti?
Ovo je svojevrstan spomenar prolaznih i dragih lica koji su prošetali Mominim životom. Omaž epizodistima, dernecima, mladosti. Zanesenost brucoša, provincijalca svetlima velegrada i opijenost bulevarima koji vode u nezaborav. Sluđenost dokonog slikara koji luta kneževim korzom i uzaludno pokušava da zaledi vreme u čemu mu pomažu poznati junaci koje sreće ispod fenjera sa cvećem, a koji su glumili u različitim raspletima jedne životne drame. Dignu pozdrav pa zastanu kod Ruskog cara ili fontane da zajedno sklope kolaž jedne nepresušne inspiracije.
Ovaj roman pitko je i prijemčivo štivo za sve uzraste, nastalo iz pera čoveka na ispitu zrelosti, sanjara i pisca debitanta. Specifična, naizgled krupna, a zapravo sitna epizoda životne predstave. Priča iz dnevnika i balada o prolaznosti i relativnosti.
Zapletom su prožeti i kvalitetno opričani međuljudski odnosi koji su isprepletani sa čežnjama nadobudne dečurlije krupnih očiju koja je mislila i htela da ima svet pod nogama. Uči nas da nešto što se činilo jako važnim možda i nije zapravo bilo tako iz perspektive iskustvom obogaćenog naratora. Da treba biti staloženiji i pragmatično rešavati životne izazove, a uspomene su svakako zlatne i ostaju do groba.
O snovima mladosti
U studentskom domu novobeogradskih paviljona iz bloka jedan upoznaje najboljeg prijatelja Aleksandra, koji je dobio ime jer je rođen iste godine kao ubijeni kralj u Marseju. To je bio Apolon tog internata, razvaljotka i momak za velika dela. Kapiten fudbalskog tima i zaštitnik sanjara. Jedini iskreni drug u tim burnim i početnim studentskim danima.
Kao i svaki vetropir dvadesetogodišnji pripovedač nije imao baš dodira sa realnošću. U jednom izlogu ugledao je oči u koje je nedugo zatim uronio i nije imao nameru da izranja. Sa plakata tog izloga prodavnice nameštaja, jedne noći je iznenada u Momin svet sišla dražesna Mima Leševska – beogradska lepotica i manekenka koja je bila san svih gradskih mangupa.
Momo ih upoznaje i tako nastaje trio koji je harao romantičnim Beogradom šesdesetih godina minulog veka – Moma, Mima i Ale. Beogradski studenti, došljaci, puni želja, nadanja i započetih snova o velikom svetu i mestu pod suncem. Imali su svoje štrafte, omiljene kafane, bifee. Jezdili su rekama i redovno posećivali žurke razuzdane studentarije.
Po povratku iz bela sveta, Ale je preko Mime upoznao Gosin Pavličeka, bitnu glavu u filmskoj industriji. Šapnula im je za kim lude Evropejci, pa je i ovde počela pasija za kinotekama. Videli su to kao šansu za proboj u slavu. Kao zakasnela reakcija stigle su projekcije prerano odbeglog mladog lava i šmekera Džejmsa Dina. Društvo je naslutilo da lepi plavušan može da ga nasledi.
Snovi su počeli da se ostvaruju. Dobio je ulogu koja se sastojala iz jedne reči, trka i sedam sekundi rizičnog posla kaskadera. Ta jedina reč ponovila se više puta, a glasila je Vatra. Zapalili su ga, a mladić je i bukvalno izgoreo od prevelike želje. Zaustavljen u koraku i snu, baš kao i njegov filmski uzor.
Ništavilo i obrt
Na ispraćaju druga u sivilu sirotinjskog sela koje je bilo sušti konrast svetu o kom su skupa maštali, i okružen ljudima koji su došli bez emocija, već isključivo iz ličnog sitnog interesa, mladunac Momo je spoznao apsurd.
Sve mu je izgubilo smisao, te se i sam prepustio ličnom interesu i predao strasti sa lepom manekenkom. Platonska ljubav i bivša devojka njegovog velikog prijatelja skinula mu je mrak u dečačkoj sobi prerano stradalog mladića.
Završetak romana nema apsolutno nikakve veze sa celim tokom priče i glavnim junacima. Trideset godina kasnije nalazi se sa ambasadorima i kraljicom neke daleke azijske zemlje, koja je zapravo naše gore list. Time je autor hteo da naglasi kako je sve u životu prolazno i relativno.
Time pojačava apsurd i stavlja veliki upitnik na sve naizgled velike, trenutne brige.
Izvor: www.kultivisise.rs
Be the first to comment