Dok biljke rastu, konfekcijski broj opada

Zahvaljujući radovima u bašti, pokazuju brojne studije, imaćete normalnu težinu, idealan krvni pritisak, a interakcija sa biljkama može da poboljša i raspoloženje i mentalno zdravlje.

“Priroda ima ogroman uticaj na zdravlje”, kaže Gven Frajd, koja u Njujorku primenjuje hortikulturu u terapeutske svrhe. “Znamo da nivo kortizola kod ljudi opada kada smo okruženi mirom i zelenilom.”

Stoga, zavrnite rukave i kopajte, sadite, plevite i zalivajte vaše biljke ovog leta. Evo kako ćete na duže staze imati koristi od baštovanstva:

Sagoreva mnogo kalorija

Baštovanstvo se smatra vežbom umerenog intenziteta. Studije pokazuju da možete da sagorite oko 330 kalorija tokom jednog sata laganog rada u dvorištu, više nego hodajući umerenim tempom u istom vremenskom periodu. Muškarci i žene koji su učestvovali u programu za vrtlarstvo imali su i znatno niže indekse telesne mase nego njihove neaktivne komšije, rezultati su istraživanja iz 2013. godine, objavljeni u American Journal of Public Health.

Može da snizi krvni pritisak

Samo 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta tokom većine dana u sedmici može da spreči nastajanje visokog krvnog pritiska ili da ga drži pod kontrolom. Američki zdravstveni stručnjaci savetuju da se 30-45 minuta dnevno bavite baštovanstvom.

Boravak napolju prija kostima

Kada ste na otvorenom koža je izložena suncu, pa podstiče telo da proizvodi vitamin D koji pomaže telu da apsorbuje kalcijum, mineral neophodan za formiranje kostiju.

Zdravija ishrana

Kada sami proizvodite voće i povrće, to znači da na trpezi uvek imate sveže i zdrave proizvode. Preporučuje se konzumiranje najmanje dve šoljice povrća i 1,5 šoljica voća dnevno kako biste u organizam uneli potrebne hranljive sastojke i na taj način smanjili rizik od hroničnih bolesti. Vrtlarstvo pomaže ljudima da razviju trajnu naviku da jedu dovoljno voća i povrća, pokazuju istraživanja iz 2016. godine obavljena na Floridi.

Smanjuje nivo stresa

Analizom čak 22 studije uočena je veza između vrtlarstva i smanjenja simptoma depresije i anksioznosti. U stvari, neke bolnice čak koriste brigu o cveću kao vrstu rehabilitacije za osobe koje se oporavljaju od povreda, moždanog udara, operacija i drugih stanja. Njujorški program za terapiju hortikulturom pomaže pacijentima da obnove fizičko i mentalno zdravlje. “Ljudima je preko glave stresa koji nam pristiže iz elektronskih medija, pa nam je potreban predah, a to pruža upravo priroda”, kaže Frajdova.

Usrećuje

Sam čin uzgajanja biljaka može da nam poboljša raspoloženje i život učini kvalitetnijim. Stručnjaci ističu da kada vidimo da raste nešto zeleno, živo, nešto što je plod i našeg truda, tada u nama raste i nada i vera u budućnost.