U većini turističkih mesta, lokalno stanovništvo se često žali na ponašanje posetilaca. Da li se radi samo o kulturnim razlikama ili turisti zaista izgube sve obzire kad se nađu daleko od kuće?
Širom sveta, odnosi između turista i domaćeg stanovništva postaju sve napetiji. Turistima se često prebacuje da se ponašaju neprikladno i uznemiravaju domaćine. U Barseloni, Veneciji i Hong Kongu izbili su i protesti protiv neumesnog ponašanja turista.
Stanovnici Hong Konga tvrde da su turisti bučni, bahati, uriniraju na javnim mestima, kupuju sve zalihe bitnih proizvoda kao što je mleko u prahu za bebe, i uopšte odbijaju da slede lokalne običaje. Kineski turisti su naročito na lošem glasu u Hong Kongu, kao i na Tajlandu. Na drugom kraju sveta, Španci tvrde da britanski turisti prave najviše problema.
Zašto se to dešava? Etika turista je tema koja se retko proučava, te pitanja o njihovom ponašanju ostaju bez odgovora. Na primer, da li turisti imaju drugačije moralne vrednosti nego domaćini? Da li se shvatanje morala razlikuje kod turista iz različitih delova sveta? Naposletku, da li je verovatnije da će turisti učiniti nešto moralno sumnjivo kad su na odmoru nego kod kuće?
Pročitajte i : 6 obećanja koja morate da ispunite ove jeseni
Istraživanje
Skorašnje istraživanje iznelo je zaključak da, makar u slučaju Hong Konga, zaista postoje razlike u shvatanjima i ponašanju domaćina i turista iz različitih krajeva sveta. Istraživanje je obuhvatilo turiste iz Kine i sa zapada, kao i same stanovnike Hong Konga.
Svi učesnici su ocennjivali pet različitih scenarija po tome koliko su dati postupci moralno prihvatljivi. Scenariji su sledeći: kupovina falsifikovane robe, narušavanje javnog reda i mira u pijanstvu, uskakanje preko reda kad se nešto čeka, laganje o uzrastu deteta da se dobije popust, korišćenje usluga prostitutke.
Istraživači su zatim primenili multidimenzionu etičku skalu da precizno utvrde koliko su učesnicima te ideje prihvatljive odnosno neprihvatljive. Ova skala se oslanja na nekoliko različitih normativnih teorija etike i često se koristi u ovakvim studijama kao merilo za razumevanje moralnih odluka.
Ispitanici su potom odgovorili na ključno pitanje – da li je verovatno da bi i sami postupali na taj način kod kuće i na odmoru.
Pročitajte i: Iz Sardinije ne može da se iznese pesak! Uzima se na graničnim prelazima i vraća na plažu?!
Na nepoznatom terenu
Ponašanje turista u inostranstvu predstavlja vrlo interesantan slučaj za debate o tome kako ljudi donose moralne odluke. Kad smo kod kuće, možda više podležemo pritiscima okoline. Možda strepimo od osude, rođaka, prijatelja, kolega, itd. Lako može da se desi da neko ko nas poznaje sazna šta smo uradili. Napokon, naši postupci mogu imati dugoročne posledice.
Svi ti pritisci nestaju kad otputujemo u inostranstvo, gde nas niko ne poznaje i ne zadržavamo se dugo. Da li je turizam plodno tle za sebičnost i nemar?
Sve to predviđa teorija. Stvarnost je, međutim, nešto složenija.
Sve ukupno, ispostavilo se da su najmanje prihvatljiva dva veoma različita scenarija – upadanje preko reda i korišćenje usluga prostitutke. Istraživači su bili naročito iznenađeni ovim rezultatom. Jedno moguće objašnjenje bilo bi da je većina ljudi iskusila to da neko upadne u red pre njih kad nešto čekaju, te da su dobro zapamtili neposredne negativne posledice po druge ljude – duže će stajati u redu.
Zato im je možda taj postupak ostao u sećanju kao nešto što nije fer prema okolini i krši društvene norme. Slučaj prostitucije je lakše objasniti, na primer, uz pomoć deontološke etike Imanuela Kanta (etika dužnosti), koja se oslanja na princip da svako ljudsko biće treba da tretiramo kao cilj za sebe, a ne kao sredstvo da zadovoljimo svoje potrebe.
Najprihvatljiviji scenario je kupovina krivotvorene robe. Iako je to protivzakonito u mnogim zemljama, pa i u Hong Kongu, ova aktivnost je i tamo rasprostranjena i ocenjena kao prihvatljiva. Moguće objašnjenje bi bilo to što kupovina jeftinijih „lažnjaka“ donosi ekonomsku korist kako kupcima, tako i prodavcima. Negativne posledice pogađaju firme koje proizvode luksuznu, brendiranu robu, te je malo verovatno da kupce grize savest zbog njih.
Rezultati istraživanja takođe pružaju dokaze da etika varira u zavisnosti od kulture. Između stanovnika Hong Konga i dve grupe turista uočene su vidne razlike.
U poređenju sa zapadnjačkim turistima, Kinezi smatraju da je prihatljivije kupiti krivotvorenu robu, uskakati preko reda i lagati o uzrastu deteta da se dobije neki popust. S druge strane, zapadnjačkim turistima je donekle prihvatljivije korišćenje usluga prostitutke.
Obe grupe turista su ocenile narušavanje javnog reda i mira u pijanstvu kao prihvatljivije nego što je to slučaj sa stanovnicima Hong Konga. Sve ukupno, stanovnici Hong Konga su u ovom istraživanju pokazali strože moralne nazore u odnosu na obe grupe turista.
Zapadnjaci su za sve scenarije ocenili da je verovatnije da će se tako ponašati na odmoru. Izuzetak je pijanstvo, koje je za njih jednako verovatno i kod kuće. Stanovnici Hong Konga su takođe za sve postupke ocenili da su verovatniji na odmoru.
Nasuprot tome, kineski turisti su ocenili da je verovatnije da će se naći u nekom od scenarija kod kuće, a ne na odmoru, pri čemu je izuzetak korišćenje usluga prostitutke. Može se zaključiti da znaju da ih bije loš glas, i to naročito u Hong Kongu.
Kineska vlada je poslednjih godina počela da snabdeva turiste obrazovnim materijalom o ponašanju u inostranstvu, a „necivilizovanim“ turistima čak zabranjuje da putuju. Kineski turisti su verovatno u odgovor na to počeli više da paze kako se ponašaju da im ne bi bilo zabranjeno da putuju i da bi bili bezbedniji dok su na odmoru.
Pročitajte i : Kako do jeftine hotelske sobe?
Pouka priče
Da li ćemo neki postupak oceniti kao moralno prihvatljiv u velikoj meri zavisi od kulture u kojoj smo odrasli i u kojoj živimo. U donošenju moralnih procena rukovodimo se time šta je prihvatljivo našoj okolini. Iako lični principi, urođena moralnost i težnja ka pravičnosti možda postavljaju strože granice, izgleda da posledice i moguća kazna ipak bolje deluju u sprečavanju moralno sumnjivog ponašanja.
Hipoteza da se turisti gore ponašaju na odmoru, kad popusti pritisak okoline, nije neosnovana. Ipak, slučaj kineskih turista pokazuje da nije uvek tako. Pokazalo se da i kazna i obrazovanje pozitivno utiču na moralne postupke.
Izvor: Isidora Zečević , iSerbia.rs
Be the first to comment