Roditelji za svoju decu rade sve iz najbolje namere i na način na koji oni misle da je najbolji. Ne postoji savršeno niti bezgrešno roditeljstvo. To je jedan on najtežih životnih zadataka. Ovaj tekst nije kritika roditeljima, nego razumevanje roditelja koji imaju najbolju nameru ali pogrešan način.
Definisala bih „razmaženost“. To je kada je deci sve je dozvoljeno, nema pravila, granica, odgovornosti, radnih navika. Razmažena deca se ljute na roditelje iz jednog veoma prostog razloga, nemaju zabrane, sve dobijaju na gotovo, ne moraju ništa da rade, uvek neko za njih nešto uradi i ništa nije njihovih ruku delo. Oni samo stoje po strani, a mama i tata izvršavaju naloge.
Takva deca odrastaju sa uverenjem da ništa ne moraju da rade i da će sve dobiti na „gotovo“. Samo tražim i dobijem, ne moram da se trudim”. Takva deca će se uvek oslanjati na nekog i neće nikada biti zadovoljna sa sobom. Zašto? Niko ih nije naučio da brinu o sebi, da se trude i rade na sebi i da razvijaju sopstvene veštine. Uvek će kriviti druge za svoje nezadovoljstvo i uvek će čekati da dobiju od drugog sve što im je potrebno.
Jedan roditelj mi je rekao: “Sve sam dao svojoj deci (kola, pare), a oni ništa ne valjaju! Šta još treba da im dam da bi oni bili “dobri ljudi?” Razumela sam ovog oca i sa jedne strane sam videla tugu u njegovim očima, nemoć i pitanje da li je negde pogrešio? Ova deca ne mogu da cene nešto za šta se nisu pomučila u životu.
Da li vi umete da cenite kada vam neko da novac ili ga mnogo bolje cenite kada osetite rad na svojim plećima? Sve u životu košta, tako i ova “usluga” da materijalnim opskrbite svojoj deci “sve” u životu će vas mnogo koštati.
Dajte deci LJUBAV u neograničenim količinama, učite ih da rade, da budu marljivi, strpljivi. Učite ih da se trude i da imaju životni cilj ka kojem će sami koračati uz vašu podršku ukoliko im to bude potrebno.
Be the first to comment