Zašto pomažemo drugima

Sigurno ste već mnogo puta slušali o tome kako je neka osoba spasila život potpunom strancu. Takođe ste čitali o tome kako je pošteni pronalazač vratio novčanik sa novcem nepoznatoj osobi koja ga je izgubila. Ovo su samo neki primeri prosocijalnog ponašanja za koje se često pitamo čime je motivisano.

Prosocijalno ponašanje predstavlja ono ponašanje koje je usmereno na pomaganje drugima. Ovaj termin uveden je 1970. godine kao opozit pojmu „antisocijalno ponašanje“, koje predstavlja zajednički naziv za sve vrste ponašanja koja su usmerena protiv pravnih, društvenih i moralnih normi i zakona, na rušenje autoriteta i društvenog reda.

Ovo ponašanje je dugo predstavljalo misteriju za naučnike, jer nisu mogli da razumeju zašto bi ljudi radili ono što je korisno za druge, a što njima može da odmogne, pa čak i da ih dovede u rizik.

Istraživanja su iznedrila nekoliko razloga zašto se ljudi ponašaju prosocijalno.

Deo prosocijalnog ponašanja rezultat je vaspitanja, s obzirom da roditelji ohrabruju svoju decu da budu ljubazna prema ljudima, da dele i da pomognu drugima.

Ovakvo ponašanje može se objasniti i principima prirodne selekcije. Iako se u evolucionoj psihologiji primarnim smatra prenošenje sopstvenih gena, pomaganje onima sa kojima ste u krvnom srodstvu takođe omogućava produžetak vaše loze. Pokazalo se da će ljudi prvo spasavati one koji su im najbliži rod.

Još jedan faktor zbog koga su ljudi spremni da urade nešto na svoju štetu da bi pomogli drugima je norma reciprociteta. To znači da, ukoliko uradimo nešto korisno za nekoga drugog, ta osoba oseća da je u obavezi da uzvrati uslugu, pa mi očekujemo da ona to u nekom trenutku i uradi.

Drugi bitni razlozi za ovakvo ponašanje su egoistični i altruistični razlozi. Egoistički razlozi podrazumevaju da se osoba oseća bolje u vezi sebe kada pomogne drugima. Smatra se da su altruistični razlozi najviše oslobođeni sopstvene koristi, ali su i predmet najveće kontroverze. Oni obuhvataju aktivnosti koje se temelje isključivo na empatiji prema drugim ljudskim bićima.

Dok neki istraživači ističu da altruizam potiče iz čiste brige za jedinku u nevolji, drugi se ne slažu i navode da takvo naočigled nesebično ponašanje ima sebičnu osnovu koja podrazumeva dobijanje odobravanja od drugih ili poboljšanje mišljenja o sebi.

Karakteristike situacije mogu uticati na to da li će ljudi ispoljiti prosocijalno ponašanje ili ne.

Najsnažniji efekat situacije vidljiv je u tome što ljudi pokazuju tendenciju da će pre priskočiti u pomoć ako su sami, nego kada u njihovoj blizini ima više ljudi koji takođe mogu da pomognu. Ovaj efekat poznat je pod imenom efekat posmatrača i objašnjava se difuzijom (deljenjem) odgovornosti. Ljudi misle da, kao što oni mogu da pruže pomoć, tako može i neko drugi ko se tu nalazi, pa ne stupaju u akciju.

Prosocijalno ponašanje može zavisiti i od toga kako se ostatak prisutnih ponaša. Velika je mogućnost da pojedinac neće reagovati u situaciji u kojoj se čini da je nekome potrebna pomoć, ukoliko uoči da niko od prisutnih ne reaguje. Još je veća šansa da osoba neće ispoljiti pomagačko ponašanje ako očekuje da neko iz grupe ljudi može da je osudi zbog toga.

Ipak, ono što ohrabruje jeste to što, ukoliko makar jedna osoba pozove na akciju ili oseti odgovornost da pomogne i to pokaže ostalima, ostali posmatrači će se uključiti u prosocijalno ponašanje.