Zašto perfekcionisti brzo sagore na poslu?

Kao što se može očekivati, pritisak da se bude savršen veoma iscrpljuje, a perfekcionizam – svi dobro znaju – može da bude mač sa dve oštrice. Pitate se kako?

Iako perfekcionisti često imaju visoku motivaciju, inteligentni su i postižu mnogo toga, uspeh ih ponekad skupo košta. Ljude sa osobinama perfekcionizma često muči preterana samokritičnost, hronični stres i zdravstvene tegobe kao što su depresija i anksioznost, kompulsivni poremećaji, pa čak i srčana oboljenja.

S obzirom na sve to, nije iznenađenje što skorašnja istraživanja ukazuju na to da se pojava sagorevanja često javlja među perfekcionistima.

„Biti perfekcionista je veoma stresno, a stres doprinosi sagorevanju“, kaže Endru Hil, psiholog na Univerzitetu Jork Sent Džon u Engleskoj i glavni autor pomenutog istraživanja.

Koji aspekti perfekcionizma stvaraju najviše stresa? Samokritičnost, crno-belo razmišljanje („Ako dobijem unapređenje, onda sam uspešna osoba, a u suprotnom sam gubitnik“) i preterani strah od neuspeha često su naročito štetni, kaže Hil.

Pročitajte i : Je li gore jesti zbog stresa ili iz zadovoljstva?

Trudom i radom do sagorevanja

U analizi 43 studije o perfekcionizmu koje su sprovedene u poslednjih 20 godina, istraživači su ustanovili da je ova crta ličnosti blisko povezana sa sagorevanjem u školi, u sportu i na poslu. Sagorevanje se odlikuje osećajem fizičke i emotivne iscrpljenosti, cinizmom, niskom motivacijom i smanjenjem efikasnosti.

Istraživači su proučavali dve glavne dimenzije perfekcionizma: perfekcionistički trud i perfekcionističke brige. Perfekcionistički trud, odnosno postavljanje visokih ličnih ciljeva i aktivano nastojanje da se oni dosegnu, nije povezan sa sagorevanjem. Ovaj aspekt perfekcionizma može i da predupredi sagorevanje time što doprinosi osećaju ličnog uspeha.

S druge strane, perfekcionističke brige – kao što je neprestan strah od neuspeha, grešaka ili strah od toga da ne izneverimo sebe i druge, kao i potreba za stalnim samopotvrđivanjem – pokazuju značajnu korelaciju sa sagorevanjem.

„Proces stroge samoprocene, koji je suština perfekcionističkih briga, predstavlja koren povezanosti između perfekcionizma i sagorevanja“, kažu autori studije.

Lako je razumeti kako su povezani. Neprekidni strah, samprebacivanje i sumnja u sebe, koji su karakteristični za perfekcionističke brige, doprinose kako akutnom, tako i hroničnom stresu, a tokom vremena visok nivo stresa dovodi do sagorevanja (da i ne pominjemo ostale fizičke i mentalne zdravstvene tegobe).

Perfekcinizam se naročito često vezuje za sagorevanje na radnom mestu. Zašto? Najverovatnije perfekcionisti tu ređe nailaze na socijalnu podršku i jasno definisane ciljeve nego što je to slučaj u školi ili sportu.

Pročitajte i: Nutricionisti preporučuju šta jesti pre, za vreme i nakon vežbanja

Kako prevazići opasnosti perfekcionizma

Mnogi ljudi su perfekcionisti u manjoj ili većoj meri. Kad perfekcionističke brige, pak, nadvladaju perfekcionistički trud, možda ste na putu ka tome da sagorite.

Istraživači se nadaju da će jednog dana osmisliti mere da se smanji sagorevanje na poslu usled perfekcionizma. Međutim, zasad postoje mnogi načini da perfekcionisti pomognu sebi, kaže Hil.

„Perfekcionisti mogu da postave fleksibilne ciljeve i ideju o različitim stepenima uspeha i neuspeha. Treba da se suprotstave iracionalnoj ideji da je savršenstvo neophodno i da ostave sebi prostora da postignu dovoljno, ili da dobro obavljaju svoj posao, bez potrebe da dostignu savršenstvo”.

Hil dodaje da perfekcionisti mogu da se suprotstave iracionalnim uverenjima koja su u korenu sklonosti ka perfekcionizmu tako što će posmatrati neuspeh kao priliku da nešto nauče.

Rezultati ovog istraživanja su objavljeni na Internetu, u stručnom časopisu „Revija socijalne psihologije i psihologije ličnosti” (Personality and Social Psychology Review).