Zašto je važan 8. mart u Srbiji?

Međunarodni dan žena je praznik kojim se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Ovo je zvanični praznik u 55 zemalja, a u Kini i u Nepalu taj dan je za žene neradni. U Indiji i Urugvaju ga slave na mitinzima, paradama ili koncertima.

Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u Narodnom domu 1914. godine. Pravo glasa u Jugoslaviji žene su izborile 11. avgusta 1945. Više godina kasnije, ova prava ostvarile su žene u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Albaniji, Grčkoj, Švajcarskoj. Danas gotovo sve zemlje Europe ženama garantuju političku ravnopravnost, a u Srbiji, iako smo dobili prvu predsednicu vlade u istoriji, situacija je i dalje daleko od ravnopravne.

Iz današnje perspektive teško je prihvatiti činjenicu da je polovina stanovništva bila toliko obespravljena do prošlog veka. Zbog toga istoriju, koju su pisali muškarci, treba preispitati i ponovo napisati, jer su se žene u njoj retko pominjale. Stiče se utisak da u njoj nisu učestvovale, da su doprinosile samo rađanjem dece i brigom o domaćinstvu.

Svake godine u Srbiji u porodičnom nasilju strada između 30 i 40 žena, što nas svrstava u zemlje sa najvećom stopom ubistava žena u Evropi. Svaka druga je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Svake godine 1.000 žena napusti svoj dom zbog porodično-partnerskog nasilja.

8. mart ne treba da se pretvori u davanje poklona i cveća, a da pri tome zanemarujemo položaj žena u društvu.

Neverovatno je, da u 21. veku možemo čuti izjave kako su žene slabiji pol i kako nisu dovoljno vredne. Položaj žena nije lak. Sa jedne strane posao, a sa druge porodica traži maksimalan angažman, dok još mnogo žena koje nemaju posao.

Poslušne žene, retko stvaraju istoriju

U Srbiji se održava mnogo događaja kojima je cilj da se ukaže na položaj žena. One imaju specifične probleme na radnom mestu, naročito kad je reč o planiranju porodice. Još uvek se smatraju manje poželjnim za rukovodeće pozicije u odnosu na muškarce. Ovo je jedini dan u godini kada govorimo hvala svim ženama koje obavljaju neplaćene aktivnosti u porodici i domaćinstvu, ili koje su manje plaćene od muških kolega za obavljanje istog posla. Ženama ne treba karanfil, ali im treba partner da zajedno obavljaju kućna poslove.

Žene su češće su izložene mobingu i seksualnom nasilju na poslu. Neki poslodavci traže mlade i lepe radnice, pod uslovom da rade na crno, kako ne bi otišle na porodiljsko. Ako su mlade neodgovaraju jer će zatrudneti, ako su starije od 40 nisu poželjne, jer su prema nekima ‘’babe u klimaksu’’. Žene češće rade slabo plaćene i naporne poslove, teže napreduju u karijeri, prigovara im se što zbog brige o deci idu na bolovanje, mada po zakonu imaju pravo na to.

Sve je upakovano u privid jednakosti. Velika većina nije spremna da se bori, nego će vagati kad će rađati, i šta će reći poslodavcu kao odgovor na zabranjeno pitanje. Koliko možemo da balansiramo, toliko prava imamo. Srbija je i dalje tradicionalno društvo u kome se žene svakim danom trebaju boriti za bolji položaj. Do sada, trebalo bi da smo evoluirali da o pravima žena ne pričamo osmog marta, nego da se samo prisećamo kako i zašto je taj dan važan. Još se treba boriti da sebi i svojoj deci obezbedimo živote dostojne svih ljudi.

Marina Đurin Josić
About Marina Đurin Josić 17 Articles
Ima višegodišnje iskustvo u radu kao psihološka savetnica, u vođenju individualnih seansi, psiholoških i pedagoških radionica. Sertifikovani je trener asertivne komunikacije. Uverena je da svako može da raste i razvija se, a time sebi omogući kvalitetniji i udobniji život. Voli da uči i podstiče ljude da saznaju o sebi, svetu i drugima.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


4 × 4 =