Mišljenja su podeljena, ali stručnjaci više naginju ka teoriji po kojoj je dobro da Deda Mraz ostane značajan deo odrastanja svakog mališana. Evo zašto deca treba da veruju u Deda Mraza!
“Da li ću dobiti poklone za Novu godinu ako Deda Mraz na vreme ne pročita moje pismo, kako će doći kod nas kada nemamo odžak, hoće li zakasniti zbog snega, šta ako mu se kočija pokvari a irvasi ne polete, kako je moguće da jedan deka sa sedom bradom obraduje baš sve mališane na svetu, zašto nikada ne mogu da ga vidim….?”
Ovo su samo neka od pitanja koja svake godine u decembru intenzivno zaokupljaju pažnju mališana. Roditelji u isto vreme imaju samo jednu dilemu – da li bi deci trebalo da kažu da Deda Mraz ne postoji ili da im prirede još jednu novogodišnju čaroliju, sa poklonima ispod svetlucave jelke, ostavljenim krišom, dok klinci mirno spavaju.
Mišljenja na ovu temu su generalno podeljena, ali stručnjaci više naginju ka teoriji po kojoj je dobro da Deda Mraz ostane važan deo odrastanja svakog mališana, a ne da ih roditelji uskrate za to zadovoljstvo. Mnogi to porede sa verovanjem u bajke.
– Znamo koliko su one u ranom uzrastu lekovite, jer uče decu da prave razliku između dobra i zla, da budu pravedna i kreativna – kaže Vesna Petrović, psiholog. – Tako stvari stoje i sa verovanjem u brkatog starog čikicu u crvenom odelu, koji sa poklonima krstari svetom, kako bi nagradio dobru decu. I tu dolazimo do ključne stvari – dobrote. Jer ako mališani veruju da će biti nagrađeni ukoliko budu dobri, onda će se sigurno potruditi da baš takvi budu. To će im biti stimulans koji odrasli treba samo malo da poguraju.
Istraživanja pokazuju da je u poslednje vreme sve manje dece koja veruju u Deda Mraza, odnosno da sve ranije otkrivaju da je on izmišljen. To, međutim, ne menja njegovu funkciju i ulogu, a to je da je dekica sa crvenom kapicom, i sada kao i nekad, uzor dobrote, pravednosti i ljubavi.
– Mališani koji veruju da on postoji, pogotovo ako govorimo o uzrastu do šeste, sedme godine će se, bar pred praznike, truditi da budu dobri i pravedni, jer će znati da će za to biti nagrađeni ljubavlju odnosno poklonima, koji su njima vrlo važni. Značajni su, pre svega, u onom kontekstu da im donose radost, ali i osećaj zaštićenosti i sigurnosti, da je neko mislio na njih zato što su bili ispravni. I neka im odrasli objasne da Deda Mraz ne voli da preteruje sa poklonima, već da je i najmanja sitnica znak da je mislio na njih i nagradio ih za to što su se trudili da ispunjavaju zadatke i dužnosti – navodi sagovornica “Života plus”.
Verovanje u čuda može da bude lekovito, ali i da razvija kreativnost i maštu. Zato mališani koji nestrpljivo iščekuju da im Deda Mraz ostavi poklone ispod jelke, danima razmišljaju o njemu, zamišljaju ga, docrtavaju mu neke fizičke i psihičke karakteristike.
Pišu mu pisma, obraćaju mu se sa nežnošću, poštovanjem i divljenjem. Lete na krilima mašte, koja će im biti dragocena tokom čitavog života, naročito u teškim i bolnim trenucima.
– Ukoliko im to svesno uskratite, uz objašnjenje da nećete da lažete svoje dete, znajte da grešite. Prirodno je da mališani do određenog doba budu “obmanuti” pričom o čudima, jer ih ona štite i kale za dane buduće. Činjenica je da su deca danas više informisana nego ranije, jer su im “na izvolte” savremeni uređaji, ali to ne znači da treba svog trogodišnjaka da pogledate u oči i kažete mu da je Deda Mraz izmišljotina – poručuje psiholog.
Zato pustite decu da veruju u magiju, umesto da im to slatko verovanje raspršite u paramparčad, jer će bezbrižnost detinjstva svakako proći i sačekaće ih život u svim svojim bojama.
Izvor: DDL.rs
Be the first to comment