Veliko ratno ostrvo – raj za ptice iz Sibira

Na samo dva kilometra od centra grada, na zaštićenom prirodnom dobru, sreće se 186 vrsta ptica, 53 vrste riba, postoje kolonije slepih miševa, ali i oaze ugroženih biljnih vrsta poput bresta i crne topole

eliko ratno ostrvo mnogi izjednačavaju sa Lidom, ali ono to nije. Kada se pređe peščana linija plaže, ulazi se u jedan sasvim drugi svet. To je svet očuvanih biljaka i životinja na kome bi pozavidele velike svetske metropole, a od samog centra grada udaljen je samo dva kilometra vazdušnom linijom.

Između špalira novih sadnica bresta, crne topole, hrasta lužnjaka… vodi pokošena i uređena staza koja se proteže oko celog ostrva. Njome se po potrebi kreću vozila „Zelenila Beograd” koje vodi brigu o ovom prirodnom dobru, poneki šetač sa ljubimcem, ali i mravi, žabe, neretko i neotrovne vodene zmije. Kada čovek uđe u ovo more nepreglednog zelenila kojim odzvanja samo zvuk raspevanih ptica, shvati da je na ovom mestu on samo jedna od ostrvskih vrsta. Ali ona vrsta koja bi trebalo da brine i čuva ovo što se krije u gustoj šumi zaštićenog prirodnog dobra.

Kraj pešačke staze mogu se videti mladice drveća kome je ovo ostrvo kuća. Jedna od vrsta listopadnog čempresa koja je ovde „došla” kao gost pa se odomaćila stigla je iz močvara i rečnih tokova jugoistoka Severne Amerike. Zove se taksodijum i može se naći od Luizijane do Floride. U južnoj i zapadnoj Evropi se sadi kao dekorativna vrsta, a u svojoj postojbini može da živi oko 600 godina, mada ima primeraka starih od 2.000 do 6.000 godina.

Ovi naši „Amerikanci” na Veliko ratno ostrvo doselili su se 1980. godine. Bilo ih je 1.000, a sada imaju i podmladak jer im beogradska klima, izgleda, prija.

„Zelenilo” plodove odraslih stabala sa Velikog ratnog ostrva prosleđuje Šumarskom fakultetu koji odgaja sadnice. One se, potom, vraćaju na svoje stanište. Teren i mikroklima na ostrvu im odgovaraju zbog čega se najveći broj njih i primi. Zimi i u proleće kada je ostrvo pod vodom i po nekoliko meseci, šetačkom stazom kreće se samo čamcima. Uprkos tome sadnice uspevaju da prežive. Dovoljno je da vrh mladice bude izvan vode, pa da posle povlačenja reke ona zablista.

– Veliko ratno ostrvo pravi je raj za ptice. Rezultati istraživanja pokazuju da ovaj prostor predstavlja tačku najvećeg biodiverziteta na teritoriji Beograda, kada je reč o ornitofauni. Na ovom mestu sreće se 186 vrsta ptica, od kojih četiri imaju status međunarodno značajnih. Na ostrvu se gnezde 73 vrste od kojih su 43 stanarice. Najveći broj ptica migrira preko ostrva, a 35 ovde zimuje – kažu u „Zelenilu”. Ptice dolaze iz dalekih krajeva – sa Grenlanda, Islanda, Norveške, Sibira… da ovde „letuju”. „Diplomatski kor” sa severa čine patka pupčanica, patka crnka, žuta pliska, žuta čaplja…

Kako su ptice možda i glavni stanari ostrva, u goste im dolaze ornitolozi, biolozi, studenti, ekolozi… Da bi se lakše proučavao njihov život, izgrađena su i dva vidikovca. Jedan je smešten na sredini kanala Veliki Galijaš, prirodnog ribljeg mrestilišta, a drugi na vrhu ostrva odakle puca pogled preko reke na Kulu Nebojša i Beogradsku tvrđavu.

U pohode letećim, pernatim „vlasnicima” ostrva dolazi se nekada i u ranim jutarnjim satima.

– U vodama koje zapljuskuju ostrvo prošle godine su „popisane” 53 vrste riba. Većina njih se s proleća mresti u Velikom Galijašu. On je centralni deo ovog prirodnog ribljeg plodišta. Dužina mu je oko 800 metara, širina do 30, a dubina do dva metra – napominje Gordana Miljojković, tehnički koordinator u „Zelenilu”.

Ihtiofaunu čine ribe prisutne u Savi i Dunavu, a to su kečiga, štuka, šaran, grgeč, som… Da bi se u toku mresta sačuvale od ribokradica, na ulazu u Galijaš postavljen je veliki ponton ispod koga ribice kada dostignu određenu veličinu prođu i otplivaju niz reku.

Ponekad se zimi dogodi, kako kažu zemunske čamdžije, da se ostrva dočepaju divlji veprovi i srndaći. U tom periodu Veliko ratno ostrvo i njima postane dom. Svoje skrovište ovde su našle i kolonije slepih miševa. Među njima je patuljasti slepi mišić, koji je prvi dokazani primerak ove vrste u Srbiji.

Pet vekova jednog ostrva

Pojava Velikog ratnog ostrva prvi put je zabeležena u 16. veku. Tada se pojavio kao mali peščani sprud, koji je kasnije podeljen vodenim kanalom u pravcu vodotoka Dunava.

Najstariji likovni prikaz nalazi se na mapi mađarskog kartografa Lazara Deaka, oko 1514. godine. Kao što je menjalo oblik, tako je Ratno ostrvo menjalo i imena.

Najstariji naziv mu je bio Dunavsko ostrvo, zatim Cigansko ostrvo, a tek krajem 18. veka (1775) na planovima se pojavljuje ada odvojena u tri dela, sa nazivom Ratno ostrvo.

Posle Prvog svetskog rata, kad su ostrva izgubila vojni značaj, Malo ratno ostrvo nazvano je Konjska ada, a Veliko se zvalo Sirotinjsko ostrvo.

Carigradskom konvencijom 1741. godine Veliko ratno ostrvo podeljeno je na dva dela, Turskoj je pripala polovina prema Beogradu, a Austriji ona prema Zemunu i Banatu. Reč „ratno” u nazivu naše ostrvo duguje istoriji.

Ono je bilo strateška tačka sa koje je Beograd i napadan i branjen. U toku opsade Beograda 1521. Turci su svoje napade započinjali odatle.

Tri veka kasnije, 1806. godine, Karađorđevi ustanici su odavde topovima gađali Kalemegdan, a 1915. u iste svrhe su ga koristili i Austrougari.

Poplave – spas od urbanizacije

Veliko ratno ostrvo zajednički je naziv za dve rečne ade (Veliko i Malo ratno ostrvo), smeštene između 1172. i 1169. kilometra toka Dunava. Prostire se na oko 211 hektara, a nastalo je taloženjem rečnih nanosa na sastavu Save i Dunava.

Veliko ratno ostrvo je često menjalo oblik i taj proces stvaranja traje i danas. I Veliko i Malo ratno ostrvo se nalaze u nebranjenoj plavnoj zoni Dunava i zato su, srećom, nepodesni za urbanizaciju iako ih gradska zona okružuje u dužini od dve trećine obale.

Ostrvo je 2005. godine proglašeno zaštićenim prirodnim dobrom.

Tri zone zaštićenog područja

Zona zaštite prirode

režim zaštite prvog stepena koji ima karakter specijalnog rezervata prirode. U ovoj zoni zabranjeno je korišćenje prirodnog bogatstva osim za naučna istraživanja i kontrolisano obrazovanje.

Zona rekreacije

režim zaštite drugog stepena podrazumeva ograničeno i strogo kontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava. Sve aktivnosti u ovom prostoru mogu se obavljati u meri koja unapređuje njegovo stanje, ali bez posledica na njegovu osnovnu vrednost.

Zona turizma

režim zaštite trećeg stepena. U ovoj zoni prirodno bogatstvo može da se koristi selektivno i ograničeno. Aktivnosti u njoj mogu da se preduzimaju samo ako su u skladu sa funkcijama zaštićenog prirodnog dobra ili su u vezi sa nasleđenim tradicionalnim oblicima obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja uključujući i turističku izgradnju.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije