Do pre svega nekoliko decenija, uloge majke i oca u porodici bile su drastično različite. Otac je bio smatran autoritetom, on je bio onaj koji odlučuje o svemu u vezi porodice i ima konačnu reč, dok je majka bila ta koja pruža negu deci. Otac je privređivao i bio često odsutan, a majka je uglavnom bila nezaposlena i većinu svog vremena provodila je sa decom.
Sa promenama u drugim sferama, došlo je i do promena u strukturi porodice. Moguće je, između ostalog, uočiti da je sve više samohranih roditelja i da porodice u proseku imaju manje dece nego ranije. Ovi trendovi, kao i promena uloge žene i njen bolji položaj na tržištu rada, dovele su do toga da se postavi pitanje koliko je važna uloga oca u odgajanju deteta i da li ona može da zameni majčinu ulogu, ukoliko okolnosti dovedu do toga da to bude neophodno.
Brojnim istraživanjima došlo se do zaključka da odnos sa ocem može uticati na intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj deteta. Deca koja su imala blisku vezu sa ocem bila su emocionalno sigurnija, pokazivala su veću inicijativu za istraživanje svoje okoline i razvijala su bolje socijalne odnose u kasnijem životu.
Uloga oca pokazala se naročito važnom nakon treće godine, kada deca počinju pojačano da istražuju svet oko sebe i testiraju svoje sposobnosti. Očevi se češće sa decom igraju igara koje podrazumevaju fizički zahtevnije situacije i izlazak iz zone komfora nego majke. Deca tada u ocu traže model ponašanja i ukoliko u njemu vide nekog ko ih podržava i ko je stabilan, moći će razviti unutrašnju sigurnost i zdravo samopouzdanje.
Još jedan bitan segment u kome je uticaj oca od velikog značaja, a u kome se on nešto razlikuje kod devojčica i dečaka, jeste građenje identiteta. Dečaci u ocu vide uzor i često je njihova kasnija ličnost, počev od puberteta pa na dalje, pod snažnim uticajem ličnosti oca. To znači da će dečak, čiji je otac bio nežan i brinuo se o porodici, u svom kasnijem životu vrlo verovatno ispoljiti slično ponašanje. Sa druge strane, ukoliko je otac bio distanciran ili strog, sin će se ponašati na sličan način, čak iako očevo ponašanje smatra pogrešnim.
Devojčica u odnosu sa ocem vidi uzor za sve buduće partnerske odnose. Zato će, ukoliko je imala topao i brižan odnos sa ocem, za takvim tragati i kasnije. U suprotnom, može se desiti da ulazi u neodgovarajuće odnose, iz razloga što je to ono što joj je blisko i poznato.
Deca čiji je otac bio emocionalno nedostupan često će čitavog života tražiti odobravanje i potvrdu, tragajući za ispunjenjem onog dela koji je u detinjstvu ostao prazan. Potrebno je naglasiti da fizičko odsustvo oca ne znači nužno da će odnos između oca i dece trpiti, jer je dovoljno i deset minuta kvalitetnog vremena dnevno između njih kako bi se ostvarila čvrsta i značajna veza.
Kada je reč o očevom preuzimanju majčine uloge, pokazalo se da su očevi, koji su od samog rođenja u bliskom kontaktu sa svojom bebom, sposobni da se jednakom brzinom kao majke prilagode svim novim zahtevima u vezi bebe. Ono što je takođe bitno je da očeva podrška i ravnopravno učestvovanje u odgajanju deteta skidaju veliki teret sa majke, koja je tada u prilici da bude mnogo zadovoljniji i posvećeniji roditelj.
Be the first to comment