Važnost maštanja

Maštanje predstavlja jedan vid vizuelnog mišljenja.  Za razliku od mišljenja koje je usmereno na rešavanje problema i realnost, mašta  je usmerena na kreaciju, stvaranje i nije ograničena okvirom spoljašnje realnosti. Mašta je, dakle, možemo reći vrsta mišljenja.

Mašti se sa druge strane ne posvećuje dovoljno pažnje s’ obzirom na njen značaj. Jedan od razloga za to je svakako činjenica da se neki oblici mašte pojavljuju kao simptomi patoloških oblika ponašanja. Mašta, odnosno imaginacija zapravo jeste sposobnost stvaranja slika i zamišljanja objekata, situacija i sl. koje nikada nismo videli ili koje se nisu dogodile.

Mašta i umetnost 

Za umetničko stvaralašto, na primer, ova sposobnost jeste bitna; Dominacija stava koji vodi ka oslobađanju od stvarnosi, ka manje mogućem ili čak realno nemogućem. U tom slučaju mašta je fokus oko koga se grupišu i druge sposobnosti i procesi koji omogućavaju njeno funkcionisanje.

Ono što je važno je , da bi mašta mogla da dovede do naučnih i drugih otkrića ona mora biti potpomognuta znanjem i sposobnostima koji vode nekom određenom cilju koji zadovoljava naše unutrašnje pokretače. Zato i možemo reći da je stvaraštvo oblik saznanja.

Mašta bez znanja bavi se trivialnim stvarima koji ne predstavljaju problem, neku novinu, niti neko zadovoljenje.

Jedan od oblika imaginativnog ponašanja može biti i spontanost u novim situacijama u kojima se nalazimo. Mašta tada može pokretati razvojni potencijal osobe smanjujući rigidnost u prilagođavanju i vraćajući čoveka istinskim potencijalima.

Ljudi imaju sposobnost da vrše izbor između spoljašnjih uticaja, da ih prilagođavaju svojim potrebama, da ih prihvataju u skladu sa svojim razvojnim potencijalima, tj. da ih prisvajaju ili brišu a da ostanu otvoreni za razvoj i neka nova ponašanja. Ova otvorenost i mogućnost izbora najveći su u delatnostima mašte, time je čine jednom od važnih funkcija čoveka.

Dakle, zašto bi mi imali uopšte neku vrstu mišljenja ako to mišljenje nema nikakvu funkciju?

Mašta pomaže u rešavanju postojećih problema i pomaže u prilagođavanju, može prevazilaziti ograničenja i otvoriti neke nove mogućnosti.

Bitno je još napomenuti da postoje i patološki raznovrna doživljavanja koja se razlikuju od doživljavanja “normalnih ljudi”, a iza sebe imaju različita afektivna stanja koja teže oslobađanju i nisu u službi intelektualnog razvoja.

Mašta i njene imaginatorne slike odražavaju konflikte sa kojima se svakodnevno suočavamo, značaj afekata, kao i unutrašnje objekte i modele odnosa. Samim tim rad na simbolima koji dolaze iz mašte, sa ciljem njihove izmene istovremeno predstavlja i rad na samoj ličnosti, rad sa nesvesnim sadržajima. Dalje se radi na razumevanju i imenovanju  tih simbola.

Zahvaljujući ovom svojstu rada sa “slikama mašte”, psihoterapija omogućuje da sadržaji koji su inicirani nesvesnom tematikom budu dostupni  izmenama preko procesa samog mišljenja.
Rad “sa” i “na” simbolima kao i mogućnost razumevanja naših konflikata omogućuje korekciju i rad na emocionalnim problemima nastalim čak i u veoma ranom periodu detinjstva, te snažno doprinosi rastu i razvoju ličnosti.

Korišćenje simbola iz naše mašte može biti posebno značajno kod definisanje skrivenog značenja koje čovek pridaje svojim mislima.Tada čovek može doći do zaključka koji mu olakšava razumevanje nekog njegovog ponašanja.