“Da sam ja na Vašem mestu, ja se toga nikad ne bih setila, reci mu!”, šapuće mi onaj đavolak egoistični dok slušam kako ponavlja ono što sam napisala…
Radim na transferu upravljanja i reorganizaciji jednog srednjeg preduzeća i kako vlasnik ima godina otprilike kao moj otac, ove nove tehnologije, mu i ne idu baš najbolje.
Povukao u penziju i ostavio kompaniju nasledniku i direktoru, koji nisu dorasli poziciji na kojoj se nalaze, tako da je morao da se vrati na posao i počne da sastavlja carstvo koje se već uveliko urušava.
Razumem ga, teško je gledati kako propada ono što si iz ničega stvorio i godinama gradio.
Dnevni izveštaji, predlozi rada, rokovi, mnogo novih informacija, predloga, hitnih mera, sankcija – na to nije bio spreman!
Činilo mi se da se vrtimo u začaranom krugu. Nijednu akciju niti meru nismo mogli da sprovedemo, jer mu je trebalo vreme da razmisli, da ostavi “još malo tako kako jeste”…
Šta da radim? Neću da odustanem!
Odlučim da mu sve pripremim u crtanoj i odštampanoj formi.
Nije mi se javljao 7 dana. Nije ni spavao, niti jeo! Čitao, proučavao, dopisivao, šarao…
I jutros,samouveren, kakav verujem da je bio u najboljim godinama priča mi kako ćemo dalje…
Potrebno je samo naći način, na koji će vas neko razumeti, zar ne?!
Be the first to comment