U zdravom telu, zdrav duh

Fotografija: Pexels.com
Često govorimo o psihi i telu kao da su potpuno odvojeni, što naravno ne može biti istina. Jednostavno je, stanje uma utiče na telo, i obrnuto. Istina je sledeća: Da bi um i telo funkcionisali ispravno i bili u skladu, telu je potrebna redovna fizička aktivnost. Svakako ako vežbate i ako ste aktivni osećaćete se odlično i bićete puni energije. Većina ljudi počinje da vežba zbog fizičke kondicije, lepog izgleda, odlaska na bazen ili na more, unapređenja fizičkog zdravlja, ali mnogi nisu svesni neverovatne mentalne koristi koja se dobija kroz kontinuiranu fizičku aktivnost. Vežbanje daje prirodan osećaj sreće i zadovoljstva bez štetnih posledica. Redovnim vežbanjem naše telo se menja tako da postajemo zadovoljniji njegovim izgledom i samopouzdaniji, ali samopouzdanje ne proizilazi samo iz doživljaja veće fizičke privlačnosti.
Dakle, vežbanje može da transformiše vaše telo na mnogo načina, koji nisu samo estetske prirode. Zgodno telo, lakoća kretanja, britkiji um i samopouzdanje. Dobra vest je to što je dostupno svima, u raznim oblicima. Naše telo je stvoreno da se kreće, međutim, fizička aktivnost ne stimuliše samo mišiće, već i različita područja mozga sprečavajući kognitivno propadanje. Osim toga, vežbanje redukuje stres i predstavlja sredstvo kontrole emocija. Ako mozak izložimo odgovarajućem stimulativnom okruženju kao što su treninzi, povećavamo šansu da izvršimo prevenciju, tj. efekte starenja na mozak koji počinju da deluju posle 45. godine života i mogućnost da sprečimo pojavu raznih oblika demencije i degenerativnih oboljenja (Alchajmerova bolest). Vežbanje sprečava odumiranje nervih ćelija i povećava njihovu otpornost, a svi želimo da nas pamćenje i koncentracija što duže služe.
Kardio treninzi poboljšavaju funkciju pamćenja, dok visoko intentenzivni intervalni trening pozitivno utiče na vigilnost pažnje, ali i bolju kontrolu apetita jer smanjuje koncentraciju grelina, hormona koji stvara osećaj gladi. Pokazalo se da oni koji vežbaju redovno imaju više energije u toku radnih sati u odnosu na one koji pretežno sede.
Vežbanje se takođe koristi u lečenju anksioznosti, kao i blažih oblika depresije jer podstiče lučenje endorfina, neurotransmitera zaduženog za osećanje sreće i euforije. Iz tog razloga vežbanje se preporučuje kao konstruktivna strategija u prevazilaženju bilo kojeg oblika zavisnosti zbog lučenja dopamina koji se prirodno stvara kod aktivnosti kao što su vežbanje, seks, uzimanje hrane, ali i droge.
Vežbanje ili bilo koju drugu aktivnost možete da sprovodite sami, sa partnerom, sa prijateljima, na grupnim treninzima, uz trenera ili kombinovano. Ako vežbate sa partnerom to će uticati na porast bliskosti, vaš seksualni život, kvalitetno provođenje vremena, pružanje podrške, povećanje motivacije… Aktivnosti koje Vam se nude su raznovrsne, da li je u pitanju teretana, časovi plesa, pilates, trčanje maratona, plivanje i mnoge druge, potrebno je samo da izaberete.
Dakle da sumiramo i dodamo najvažnije:
– redovno aerobno vežbanje povećava nivo dopamina i seratonina u mozgu koji su povezani sa poboljšanjem zadovoljstva
– vežbe povećavanju lučenje endorfina, hormon koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije
– vežbanje poboljšava sposobnost uma da izdrži svakodnevne stresove i nevolje
– istraživanja pokazuju da vežbanje može da ublaži simptome predmenstrualnog sindroma i depresije
– povećava bolji kvalitet sna
– dokazano je da trening snage smanjuje napetost u telu i umu
– istraživanja dokazuju da vežbanje smanjuje, a može i sprečiti anksioznost i napade panike
– vežbanje povećava mentalnu jasnoću i efikasnost
– ono poboljšava kognitivno funkcionisanje u srednjem i starijem dobu
– vežbanje utiče na bolje rasuđivanje, razmišljanje, učenje, kreativnost
– vežbanje u velikoj meri povećava samopouzdanje
– vežbanje dovodi do kvalitetnijeg seksualnog života
– vežbanje povećava društvenu aktivnost i smanjuje osećaj usamljenosti i izolacije
– sve u svemu, vežbanje je jedan od najboljih i najzdravijih načina da se poboljšaju sreća i zadovoljstvo
Radite na sebi.
Alisa Šovanec
About Alisa Šovanec 3 Articles
Master kliničke psihologije sa psihoterapijom, Alisa Šovanec, završila je studije Psihologije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Prvo iskustvo u radu stekla je tokom studiranja, kroz volonterski rad u Partnerskom savetovalištu gde se bavila savetodavnim radom, Fondu Herc, i Centru EMPRONA (mladi protiv narkomanije). Dalje iskustvo stiče kroz dugogodišnji rad u organizacijama usmerenim na razvoj ljudskog potencijala i očuvanju mentalnog zdravlja odraslih i dece. Relevantno kliničko iskustvo i iskutvo u terapijskom radu stiče kroz trogodišnji rad na klinici za Psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, kroz rad na odeljenju za Shizofrene i Shizofreniformne poremećaje, Dnevnu bolnicu, Dečije odeljenje i konzilijarni rad u toku kojeg polaže stručni državni ispit. Dodatne edukacije i sertifikate ostvarila je kroz projekte Vlade Vojvodine, Fond Herc i UBUNTU Centar za razvoj ljudskog potencijala. Šire obrazovanje stiče kroz pohađanje licenciranih seminara, edukacija i treninga, od kojih su neki Trening Asertivnosti, Primeri iz psihoterapijske prakse - rad sa teškim klijentima, Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju adolescenata, Psihologija laganja, i drugi. Aktuelno je edukant REBT i KBT terapije, a nosi zvanje REBT savetnika. Osnivač je Advice psihološkog centra.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


5 × 4 =