TAKAV PSIHOPATA SE MENI NIKAD NE BI MOGAO DOGODITI

Fotografija: Kat Jayne sa Pexels.com

Da li je moguće da do sada nije vidjela sa kakvim psihopatom ima posla?! Meni se to nikada ne bi moglo dogoditi, imam nos za te stvari!

Koliko smo puta svi čuli ovako nešto? Više puta- na poslu, u komšiluku, u restoranu, bez razlike. Lako je nekoga ovako nazvati, ali šta je to što nas sprečava da brzo shvatimo o čemu se radi i da je taj „psihopata“ tu u našoj kući, kancelariji ili komšiluku? Ko su, zapravo, psihopate?

Najprostije rečeno, psihopate su ljudi bez savjesti koji se ne plaše kazne, ljudi koji vode naizgled normalan život i izgledaju kao i svi ostali, ali često oko sebe šire jezivu patnju i bol..

Teško je povući granicu između mentalno zdrave i osobe sa poremećajem ličnosti, ali kažemo da je ličnost poremećena kada stvara patnju samoj sebi ili drugim ljudima. Ljudi sa poremećajima ličnosti često reaguju i ponašaju se na neuobičajene načine, reaguju neuobičajeno na stresogene događaje, ugrožavaju sebe ili druge svojim ponašanjem, ali i češće od ostale populacije mogu da dobiju i neke druge psihijatrijske poremećaje. Antisocijalni poremećaj ličnosti (psihopatija) čija učestalost u društvu iznosi 1-3%, češći je među muškarcima.

Ovi ljudi se ne obaziru na osjećanja drugih osoba, pa ne uspijevaju da održe ljubavne veze. Mogu da postupaju bezosjećajno, da nanose bol, budu svirepi ili da ponižavaju druge osobe. Naizgled su šarmantni, ali oskudijevaju u nježnim osjećanjima, a veze koje uspostavljaju sa drugim ljudima su površne i nisu trajne. Brak im može biti obilježen nasilništvom prema partneru ili njegovim zapostavljanjem, ili nasilništvom prema djeci. Impulsivno ponašanje i nestalnost cilja rezultuju čestim promjenama u radnoj biografiji. Često krše zakon jer su impulsivni i nasilni i teško podnose frustracije. Ti prekršaji mogu uznapredovati do svirepih zločina. Pošto nemaju osjećaj krivice i ne uče iz iskustva, ne mijenjaju svoje ponašanje uprkos posledicama i zakonskim kaznama, pa se često nalaze na izvršenju krivičnih sankcija. Ali šta sa onima na slobodi?

Nažalost, psihopate posjeduju one osobine koje se u modernom društvu jako cijene. Djevojke vole šarmantne momke, sa manirima, koji će ugađati svakom njihovom hiru, ali ne znaju da je to samo dok to vodi ostvarenju njihovog cilja. Koliko ste puta čuli rečenicu:” Kriminalac je, često je po zatvorima, ali je nevjerovatno privlačan i zna kako da se ophodi prema ženi” ? Koliko često djevojke i žene ostaju sa ljudima za koje i priznaju da ih fizički zlostavljaju?

Psihopate su izrazito prijemčive ličnosti. Manipulativni su i lako pridobijaju povjerenje ljudi. Naučeni da oponašaju emocije, drugim ljudima izgledaju „normalni“. Najčešće su obrazovani i često imaju stalan posao. Neki od njih su toliko dobri u manipulaciji da imaju i porodicu i druge dugoročne odnose, a da niko u okolini ne posumnja u njihovu pravu prirodu.

U vezi ili braku, psihopata ne želi da odete od njega, jer ste mu potrebni. On/ona ne razumije ni ne osjeća ljubav, ali dobro razumije neke pogodnosti koje ljubav može da ima: prestiž, finansijsku stabilnost, seks. Zato će vas moliti i preklinjati da ne odete, pretjerivaće u izlivima emocija, koje glume, ali dzaba kada su “gledaoci” zaljubljeni pa ne primjećuju. Čak i više od toga- partneri će ići naokolo hvaleći se koliko su im posvećeni i koliko ih samo vole! A onda kada vaši bližnji počinju da primjećuju da nešto nije kako treba, oni se odjednom pretvaraju u najgore neprijatelje, jer ti drugi, koliko god bili bliski- “samo su ljubomorni na vašu ljubav i žele da vas rastave”. Lakše je odvojiti žrtvu od svih, jer je tako više u njihovoj vlasti i podložna manipulaciji. Svi su neprijatelji, a jedino nam oni žele dobro. Njihova ljubomora nema granice, a često su i nasilni, što se ponovo pravda “ludilom od ljubavi”. Jer niko nas nikada neće voljeti kao oni.

Psihopate su, kao roditelji, u stanju da zlostavljaju sopstvenu djecu dok izigravaju uzorne supružnike i građane.

Najteže ih je ipak prepoznati kada nisu fizički nasilni. Ovakvi često osobu sa kojom su u vezi dovode do granica izdržljivosti svojom pasivnom agresivnošću. Tada zloupotrebljavaju saosjećanje drugih ljudi (što je empatičnija osoba, bolja je žrtva) i svojim partnerima nabijaju osjećaj krivice i sažaljenja. Napad je najbolja odbrana.

Konstantno kritikovanje, postavljanje nerealnih i neostvarivih očekivanja u odnosu na žrtvu i izlaganje žrtve pritisku, ispoljavanje autoriteta, kao i emotivna rezervisanost od drugih ljudi, vrlo često u društvenoj sredini, naročito našoj, budu opravdani jer su “za naše dobro”. Zvuči poznato? Emocionalne prijetnje i optužbe, emocionalno ucjenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, uznemiravanje i maltretiranje, ali i verbalno zlostavljanje, vrlo često u partnerskim odnosima bivaju pravdani “potpuno predanom i bezuslovnom ljubavlju, koju nam niko drugi nikad više neće pružiti”.

Žrtve su osobe koje su uglavnom jako podložne manipulaciji, “nesigurne” ličnosti sniženog samopoštovanja i samopouzdanja, ali ni tu nema pravila.

Psihopate dobro manipulišu svojom žrtvom, ali njenom odabiru pristupaju jako “studiozno” – dugo je prate, posmatraju, i polako joj se približavaju dok ne unište svaki njen otpor. Dosta obraćaju pažnju i na spoljašnji izgled žrtve, pa se tu gubi svaka pravilnost u odabiru: ono što jednom skrene pažnju, ne mora i drugom.

A šta je to što nas sprečava da na vrijeme prepoznamo ovakvu osobu u našem okruženju? Pa, veoma je teško precizno definisati kako i u kojim situacijama, određene forme ovog poremećaja mogu da odreaguju, kao i da li će takvo ponašanje ugroziti nas same i na koji način.

Ovakve osobe se teško prilagođavaju sredini u kojoj se nalaze, a naročito teško doživljavaju osujećenja svojih ciljeva. Zamislite sada jednu ovakvu osobu na poslu! Šta mislite- koliko će vas koštati to što je umjesto njegove, vaša ideja bila ta koja se dopala šefu? Mnogo, iako to, naravno, nećete odmah prepoznati. Možda čak u početku vaš kolega bude i autentično oduševljen vašim uspjehom, toliko da se pitate kako to da ovakvog prijatelja niste do sada vidjeli, a on je bio tu, pred vama sve ovo vrijeme?! Ne zadugo.

Njihovi neuspjesi koštaju i druge ljude. Možete imati i ovakvog nadređenog. Šef finansijskog sektora u jednoj velikoj kompaniji koji ima antisocijalni poremećaj ličnosti i koji laže i vara da bi postao bogatiji (dakle u svoju ličnu materijalnu korist) na štetu održivosti korporacije – je još jedan uobičajen primjer.

Dakle, samo zato što je nama teško da to shvatimo, ne znači da se ne dešava upravo u našoj blizini. Oni su majstori pretvaranja i manipulacije koji nemaju savjest, a svi, naročito najbliži su potencijalne žrtve. Manipulacijom, često bez upotrebe sile, dobijaju sve što žele, a kod bilo kakvog nasilja, žrtva je ta koja se osjeća krivom.

Šta onda raditi da bi se zaštitili teško je reći, pogotovo zato što pravila nema. Važno ih je prepoznati po ponašanju, a najbolji način da se zaštitimo jeste nezainteresovanost u odnosu sa njima. Psihopati ćete prestati da budete interesantni kada shvati da niste zainteresovani za njihovu igru progonioca i žrtve. Tada će nastaviti svoju potragu.

Na nama je da izdvojimo razlike u vrsti neprilika u koje možemo upasti u kontaktu sa ovakvim ljudima. Ovo pitanje dodatno je otežano činjenicom da kod psihopata nije sve u ličnosti psihopatsko,a tu je i njihov glumački talenat! Prepoznati, a zatim se oglušiti o njihove manipulacije- teško je, ali nije neizvodljivo. Jer svako može postati žrtva psihopate, a potrebno je vrijeme da bi shvatili- ne mi nismo glupi i nesposobni, a krivica nije naša!

Marija Babić
About Marija Babić 5 Articles
Maturirala u državi Teksas u SAD-u, osnovne i master studije psihologije zavrsila na Univerzitetu u Novom Sadu. Godinu dana bila stipendista Erasmus Mundus projekta pa treću godinu osnovnih studija psihologije boravila na Univerzitetu u Granadi, Španija. Nakon završenih master studija, odradila stručnu praksu u Beču, Austrija. Trenutno zaposlena u Centru za socijalni rad Podgorica na poslovima voditelja slučaja, a ranije zaposlenje bilo je u Kliničkom centru Crne Gore. Trenutno na četvorogodisnjoj edukaciji za REBT psihoterapiju u Beogradu.

1 Comment

  1. Jako dobar tekst. Na kraju se čak ni ne zna da li su nam gori oni pasivni, ili aktivni agresori i manipulatori. U suštini u njih se lako mogu zaljubiti i izuzetno pametne žene, koje to primete, i žele da im pomognu… Treba biti vrlo oprezan sa njima, oni pomoć ne žele… njima prija da se igraju igrica, to je jedino što ih uzbuđuje i drži im pažnju.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


nine + 4 =