Tajni grad iliti Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara

Da je rad sa decom jedan od najlepših poziva na svetu pokazuje se svaki dan. Trunku po trunku, stidljivo, jedva se probijajući kroz more problema i nametnutih stresova, kao kad uporni zrak sunca prostreli oblake i ipak pokaže svoje svetlo.

Tako se vrednost pokazuje vrednom i obgrli srce. Dobrotom, pažnjom i nenametljivošću, kakvu samo deca imaju.

Tako je jedno III2 dobilo priliku da učestvuje u jednom međunarodnom projektu o raznim narodima, kulturama i zemljama. Projekat traje 9 sedmica i ima zadatke koje, zajedno sa učiteljicom i roditeljima, treba da sprovode. Uživajući tako u svakom zadatku ponaosob, došli smo do 3. zadatka u kom je trebalo da, u malim grupama po dvoje ili troje, naprave „Knjigu čarobnih reči“ (zdravo, doviđenja, hvala, molim, izvini, volim te, izvoli) koristeći se jezicima zemalja koje smo u ranijim zadacima istraživali.

Maksim nije mogao da odgovori na zadatak i napravi jedan list te Knjige. Maksimovi roditelji su za vreme izrade zadatka planirali da putuju zajedno sa njim i on nije mogao da učestvuje po dogovoru. Da ne bi izneverio svoje drugare iz grupe „Norveška – hvala“, a i celo odeljenje, on je napisao priču, posebnu stranicu koja objedinjuje sve grupe i priložio je u znak izvinjenja.

Njegov postupak posebno me je dirnuo, a priču vam prenosim u celosti. Uživajte!

 

Tajni grad

Bio sam na ekskurziji u šumi sa odeljenjem. Igrali smo se žmurke a ja sam se sakrio iza žbuna. Ugledao sam neka vrata i zapitao se: „Otkud li vrata u šumi?“ Prošao sam kroz njih i stvorio sam se u jednom gradu! Našao sam jedan dnevnik, to je bila istorija tog grada.

Pročitao sam da se u tom gradu priča norveški i da se u njemu pričaju samo lepe reči. To mi je bilo netačno jer su se svi svađali, nazivali se svakakvim imenima, pričali ružne reči. Okrenuo sam zadnju stranicu i pročitao da se jednog dana car grada okupao u Mračnom Jezeru koje i anđela pretvori u đavola, njegovo belo-zlatno odelo u crno-ljubičasto odelo!

Sada je već bilo jasnije! Kada je car postao zao, i ostali su! Samo čisti kristal može ga vratiti na staro. Našao sam mapu kristala. Prvo moram proći beskrajnu pustinju: odgurnem odgovarajući kaktus i stvorim se na izlazu iz pustinje. Džungla: bežim od gorile i provučem se brzo kroz lijane. Okean: ulovim ribu i tako nateram morsko čudovište da me odvede do obale. Zmajev vulkan: uzjašem zmaja i tako izbegnem erupciju. Pećina: moram da rešim 3 zagonetke.

Bele koke na crvenoj strehi stoje. Zubi! Tačno! Imam oči a ne vidim, imam uši a ne čujem. Šišmiš! Tačno! Noću živim, danju spavam, oseku i plimu stvaram. Mesec! Tačno!

Kristal mi se pojavio u ruci. Vratio sam se u grad i stavio kristal pored cara i izgovorio sedam čarobnih reči:
Hei, farvel, takk, vær så snill, beklager, Jeg elsker deg, utvalgte.

Svi su postali dobri i vratio sam se nazad.

Maksim Kostić

Irena Pilipović
About Irena Pilipović 5 Articles
Irena Pilipović učiteljica, OLI psihološki savetnik, psihoterapeut na edukaciji iz OLI integrativne psihodinamske psihoterapije https://olicentar.rs/

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


three × five =