Svet u jednoj slici: apstraktne fotografije Džejsona Šulmana

Jason Shulman , „Dambo (1941)"

Jedna slika govori hiljadu reči, a u slučaju „Fotografije filmova“ Džejsona Šulmana, ovo se može shvatiti i doslovno. Možete li zamisliti ceo film, svaki kadar u jednoj slici? U ovoj seriji radova, upravo su svi kadrovi iz filma predstavljeni na jednoj fotografiji, koja kao finalni produkt ima apstraktnu sliku. Da li su te slike iste ili ipak postoje razlike među njima i mogu li one otvoriti prostora za naše lične projekcije?

Džejson Šulman (Jason Shulman) je britanski interdisciplinarni umetnik, koji pored medija fotografije,skulpture, instalacije i video rada, često spaja nauku i umetnost. Radio je kao grafički dizajner, ali i kao umetnički direktor magazina. Potiče iz veoma uspešne intelektualne porodice pisaca i novinara. Njegov otac je bio pozorišni kritičar, a majka pisac. Obe njegove sestre su izvrsni pisci, jedna dugogodišnji urednik britanskog Voga, dok druga pored uspešne karijere pisca nosi i titulu markize. Koliko je ova porodica nesvakidašnja vidi se kroz jedan Džejsonov umetnički rad u kom je iskoristio pepeo svog pokojnog oca, sa čim su se svi članovi porodice složili, uz pretpostavku da bi se to dopalo i pokojnom ocu, koji je prema Džejsonovim rečima cenio ideju kontinuiteta.
Jason Shulman, „Velika lepota (2013)”
Fotografije filmova“ nastale su uz pomoć superduge ekspozicije i kvalitetnog 5K monitora, koji sadrži visoku rezoluciju da piksele čini gotovo nevidljivim, bez čega ovakve fotografije ne bi bile moguće. „Postoji otprilike 130.000 ‘frejmova’ u 90-minutnom filmu. Mogli biste da ih uzmete i promešate kao špil karata i bez obzira na to, opet biste dobili istu sliku do koje sam ja došao“, rekao je Šulman.
Jason Shulman, „Andrej Rubljov (1966) “

Fotografije su apstraktne, bez jasnih obrisa ili prepoznatljivih kadrova i likova, ali one i dalje mnogo govore o filmovima od kojih su nastale. Poput neverbalne komunikacije, nisu dovoljno jasne, ali govore mnogo. Iz samih boja možemo da osetimo i isčitamo atmosferu filma, ili čak na osnovu mekih ili oštrih ivica možemo da prepoznamo u kakvom okruženju se odvija radnja.

Iako na prvi pogled slične, svaka fotografija je unikatna i reprezentuje karakter filma – ukoliko ih uporedimo možemo videti jasne razlike.Najilustrativnija paralela je ona između šarenog sfumato Damba i tamno sivkaste Odiseje u svemiru prepune oštrih linija.

Jason Shulman , „Alisa u Zemlji čuda (1951) “

Posebno interesantan je fenomen apofenije – pravljenje veza između slučajnih ili besmislenih podataka koji se javlja kod gledaoca. Oni često prepoznaju scene iz svojih sećanja na film kojih na fotografijama nema. Tu se možda krije i najveća snaga ovakve apstraktne fotografije, te ona umesto ’nametnute’ ideje umetnika posmatraču pruža mogućnost da sadržaj u potpunosti projektuje na svom ličnom planu.

Jason Shulman, „Egzorcista (1974)”

Ovi radovi su pored svoje estetske dopadljivosti odličan test za istraživanje sopstvenog senzibiliteta i još bolji poligon za nadograđivanje imaginacije. Oni su neka vrsta savremenog Roršarhovog testa – testa za otkrivanje dubljih slojeva ličnosti. Prednost je što iza apstraktnog stoji nešto vrlo jasno i konkretno, cela priča, ceo film.

Fotografije su interaktivne jer se direktno nadovezuju na film koji kao završena idejna celina posmatraču već budi određene osećaje ili stavove. Da li se lični utisak filma poklapa sa sažetim opusom snimka? Koliko se atmosfera poklapa sa asocijacijom na pojedini film i, ukoliko se ne poklapa, da li možete da zamislite kako bi to izgledalo u vašoj imaginacij? Interesantno je i analiziranje fotografija filmova koje možda niste odgledali – koliko informacija može da vam oda samo jedna nejasna slika u kojoj je sažeto bezmalo sve?

Jason Shulman, „Kad jaganjci utihnu (1991″
 Izvor: priredila Anđela Đermanović, iSerbia
Lepa Reč
About Lepa Reč 1704 Articles
Lepa Reč je portal koji izveštava o lepim i pozitivnim vestima u Zemlji i inostranstvu.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


nineteen + 10 =