STRES NA POSLU I VEŠTINE VLADANJA SOBOM

Fotografija: Nathan Cowley sa Pexels.com

Svako ko je ikada nešto radio mogao je da u nekom trenutku oseti pritisak koji je u vezi sa stresorima na radnom mestu. Svaki posao može imati stresne momente, čak i kada volite ono što radite. Nažalost, stres koji je povezan sa poslom ne nestaje tako jednostavno kada krenete kući. U nekom kratkom vremenskom intervalu, možete osetiti pritisak jer ne stižete da ispoštujete rokove ili da završite svoje obaveze. Međutim, kada stres na radnom mestu postane hroničan, može biti štetan kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje. Nažalost, i ovaj dugotrajni stres vezan za radno mesto je prilično česta pojava. I to je jedno ozbiljno pitanje. Osoba postaje iscrpljena psihički i/ili fizički i puca. Posledice mogu biti usmerene ka unutra – pad imuniteta, povišen krvni pritisak, čir na želucu, problemi sa varenjem, nesanica, glavobolje, poteškoće sa koncentracijom, anksioznost, depresija, promene na koži …, ili ka okolini – u vidu agresije, učestalih svađa, interpersonalnih konflikata, pa i tragičnih događaja kao što je suicid ili homicid.

U danjašnjim uslovima gotovo je nemoguće biti van uticaja stresora i stresnih situacija. I pored toga, postoje osobe koje izlaze na kraj sa ovakvim načinom života, dok je sa druge strane, značajan procenat onih koji podležu negativnom uticaju stresa i kod kojih možemo uočiti somatske i/ili psihološke posledice.

U borbi protiv stresa možemo se usmeriti sa jedne strane na otklanjanje faktora koji uzrokuju stres ili, sa druge, na jačanje kapaciteta ličnosti za suočavanje sa stresom. Obzirom da je veoma teško, a često i nemoguće, uticati na pojavu stresora i stresnih situacija, da ih je u većini slučajeva vrlo teško izbeći, dominantno se oslanjamo na jačanje ličnosti  i na osposobljavanje da se sa stresom izbori na adekvatan način.

Jedan broj kompanija izdvaja resurse kako bi se pomoglo zaposlenima da nauče da kontrolišu stres. Ne možete uvek izbeći tenziju koja se javlja na radnim mestu. Ipak, možete preduzeti korake da savladate stres koji se javlja na poslu.

Tokom višegodišnjeg rada u ljudskim resursima imala sam prilike da povežem teoriju i praksu i da dobro sagledam na koji način radna organizacija utiče na pojedinca. Smatram da je „veština vladanja sobom“ ključan momenat za psihofizičko blagostanje i uspeh. Moj doprinos je u tome što godinama unazad obučavam pojedince i grupe tehnikama asertivne komunikacije i relaksacije. Uspesi mojih edukanata i njihov lični i profesionalni napredak su i moji uspesi i zadovoljstvo.

U osnovi svakog antistres programa nalazi se rad na sposobnosti da se opustite. Opuštanje uz TV ili u kadi na kraju dana nešto je što nam pomaže da rasteretimo um. Ove aktivnosti, bez sumnje, mogu biti opuštajuće. Vrsta relaksacije koja zaista ima efekta kada je reč o hroničnom stresu jeste redovno, svakodnevno, upražnjavanje neke forme duboke relaksacije. Duboka relaksacija odnosi se na specifično fiziološko stanje koje je potpuno suprotno načinu na koji vaše telo reaguje kada je pod stresom ili tokom napada panike. Ono se sastoji od niza fizioloških promena: usporavanje srčanog ritma, usporavanje disanja, snižavanje krvnog pritiska, smanjivanje mišićne napetosti, usporavanje metabolizma i smanjivanje potrošnje kiseonika, smanjivanje analitičkog mišljenja, povećavanje fiziološkog otpora kože, povećavanje bioelektrične aktivnosti alfa talasa u mozgu. Kako možete postići stanje duboke relaksacije? Neke od uobičajenih metoda su: vežbe disanja, progresivna mišićna relaksacija, vizualizacija smirujuće scene, meditacija, vođena imaginacija, autogeni trening, biološka povratna informacija tela, lišavanje čula, joga, smirujuća muzika.

Redovno upražnjavanje duboke relaksacije 20 do 30 minuta dnevno, vremenom može da ima opšte efekte. Nakon nekoliko nedelja upražnjavanja duboke relaksacije jednom dnevno, bićete opušteniji i kada se bavite drugim aktivnostima. Tokom poslednjih 20 godina, dokumentovani su i mnogi drugi povoljni efekti duboke relaksacije: ublažavanje generalizovane anksioznosti i  napada panike, sprečavanje akumulacije stresa, povećavanje energije i produktivnosti, poboljšavanje koncentracije i pamćenja, redukcija nesanice i umora, sprečavanje i/ili redukovanje psihosomatskih poremećaja (visok pritisak, migrena, glavobolje, astma, čirevi itd.), jačanje samopouzdanja i smanjivanje tendencije samookrivljavanja, povećana dostupnost osećanja… Posebno su značajni rezultati studija u kojima se nedvosmisleno utvrdilo da relaksacioni trening deluje na opadanje nivoa salivatornog kortizola koga još nazivaju i “hormonom stresa”. Povišene vrednosti kortizola su odgovorne za mnoga neželjena dejstva stresa, a posebno se ističe njegovo negativno dejstvo na imuni sistem. S obzirom na navedene rezultate studija,  autori zaključuju da relaksacioni trening indirektno može imati pozitivno dejstvo na imunološke funkcije kod pacijenata, koje takođe mogu biti poremećene tokom stresne reakcije. Interesantna je i studija u istraživači pronašli da kod dece nakon relaksacionog treninga raste koncentracija sekretornog imunoglobulina A (sIgA). Do porasta sIgA nije došlo u kontrolnoj grupi mališana. Viši nivoi sIgA su povezani sa povećanom otpornošću prema respiratornim infekcijama. Podaci govore da su mališani sa nižim vrednostima sIgA bili skloniji respiratornim infekcijama. Autori smatraju da primenom relaksacionog treninga kod zdrave i učestalo bolesne dece možemo podići otpornost i prevenirati ova stanja.

S druge strane, imamo situaciju da je praktično najveći broj problema koji se javljaju u poslovnom okruženju uzrokovan lošom komunikacijom. Loša komunikacija često dovodi do konflikata. Zbog problema komunikacije dolazi do smanjenja produktivnosti, stalnih tenzija, neuspeha projekata i neostvarenja poslovnih ciljeva. Uz to, javlja se i veliko nezadovoljstvo zaposlenih, što dovodi i do pada motivacije, često i do napuštanja kompanija. Cilj asertivnog treninga je da polaznici steknu uvid u faktore koji utiču na komunikaciju, nauče da izražavaju svoje mišljenje na konstruktivan način i da slušaju svoje saradnike, nauče kako da efikasnom komunikacijom poboljšaju saradnju i rezultate, nauče kako da upute povratnu informaciju saradniku (i da je prime), da delaju u cilju rešavanja nesporazuma, bolje komunikacije, efikasnosti i napredovanja, da steknu uvid u mogućnosti da se efikasnom komunikacijom dođe do veće produktivnosti u svakodnevnim aktivnostima, većeg samopouzdanja i zadovoljstva sobom, da nauče kako da u svom poslovnom okruženuju primene tehnike efikasne asertivne komunikacije, da nauče kako da lakše otkriju i reše konflikte u svojoj firmi, a i da  nauče kako da boljom komunikacijom smanje tenziju u firmi.

Iskoristite svaku priliku da naučite nešto. Svakog dana radite na sebi – negujte svoj um i svoje telo. Ne potcenjujte sopstvene moći stvaranja i rešavanja problema. Budite u skladu sa sobom i okolinom, budite efikasniji na poslu i zadovoljniji u životu.

Lidija Ristić - Milojević
About Lidija Ristić - Milojević 1 Article
Lidija Ristić-Milojević – diplomirani psiholog, sertifikovani trener asertivne komunikacije, psihoterapeut kognitivno-bihejvioralne orijentacije u superviziji. Trenutno radi na poslovima organizacijske psihologije, a ima višegodišnje iskustvto u vođenju iskustvenih i instruktivnih treninga u cilju jačanja psiholoških kapaciteta pojedinaca i grupa. Asertivnom komunikacijom se bavila i kroz istraživački rad i objavljivala članke u domaćim i međunarodnim časopisima. Autor je i realizator akreditovanih programa od strane Zdravstvenog saveta Srbije i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


1 × two =