Strah od propuštanja (FOMO)

Ako danas pogledate bilo koju listu sa predlozima kako da povratite unutrašnji mir, jedna od stavki će sigurno biti da napravite pauzu kada su u pitanju društvene mreže. Koliko god prednosti one nudile u različitim aspektima, prepoznato je da one mogu naneti i veliku štetu, ako se ne koriste umereno.

Sad se možete zapitati drugu stvar: zašto je ovaj savet toliko sveprisutan? Odgovor je jasan – ljudi provode previše vremena na društvenim mrežama i teško pristaju da ne budu u toku sa svime što se dešava na njima. Koji su razlozi za to?

Pre više od dvadeset godina prepoznat je, a pre petnaest godina detaljnije objašnjen takozvani „strah od propuštanja“ (na engleskom jeziku poznat je kao Fear of missing out, a akronim FOMO postao je toliko rasprostranjen, da je uvršten u Oksfordski rečnik 2013. godine). Ova pojava predstavlja strah da ćete, dok radite nešto što vam je obaveza, što je dosadno, ili dok se, jednostavno, odmarate, propustiti neke događaje ili dešavanja koja su zanimjliva, neke poslovne prilike, ili šanse za ostvarivanje novih kontakata ili značajnih veza.

I dok je strah od propuštanja nečeg bitnog oduvek bio prisutan, on je dodatno došao do izražaja u vremenu interneta i društvenih mreža. Ovome su najviše izloženi mladi ljudi, s obzirom da su u situaciji da gledaju svoje vršnjake kako postavljaju slike na kojima izgleda kao da se ludo provode i pišu objave u kojima pominju kako su imali nezaboravno veče.

Međutim, ono što se vidi na društvenim mrežama uglavnom nije kao što izgleda. I sami možete da pretpostavite da ljudi koji se zaista zabavljaju neće trošiti vreme da izveštavaju o svakoj zanimljivoj stvari koja im se dogodila, već će se truditi da što više iskoriste trenutke koji im pružaju zadovoljstvo. Zato dolazi do sledećeg paradoksa: ljudi, koji bi inače uživali u mirnom popodnevu kod kuće uz omiljenu knjigu, otići će negde gde se mogu slikati, samo kako bi objavili da su doživeli nešto što će drugima privući pažnju. I to dalje pokreće lavinu sličnih postupaka, jer će sledeća osoba da vidi pomenute slike, osetiće se anksiozno što propušta nešto važno i potrudiće se da deluje kao da uspeva da proživi sve ono što želi.

I nije problem samo u društvenim mrežama. Suština je da nas strah od propuštanja tera da propustimo ono u čemu bismo inače istinski uživali.

Potpuno je nevažno od kolike društvene važnosti je neki deo svakodnevnice koji će nam napuniti baterije. Bitni je da ćemo u njemu biti prisutni i zaista ga proživeti. Dok jurimo za ljudima, događajima, prilikama koje propuštamo, dopuštamo da stvarni život prolazi pored nas. Zato je sve više ljudi koji će često menjati posao, partnera, mesto stanovanja, u želji da dožive sve što su planirali, ali će u tom grču zaboraviti da zastanu na trenutak i osete ono što im se dešava u sadašnjosti.